Jovanka Broz maćehu vratila s praga

Slovesnkenovice
Očekivala je da će njena moćna pastorka ponuditi pomoć. Pre puta ispekla je za nju domaće kolače i hleb, spremila sir i šljivovicu, ali dalje od gardista nije prošla

LJUBLJANA – Zvanični biograf Josipa Broza Tita Vladimir Dedijer iako je imao veliki broj zanimljivih informacija o Jovanki Budisavljević- Broz, ali nije znao da se Jovankin otac Mićo Budisavljević za vreme Drugog svetskog rata venčao drugi put i da je Titova žena imala i polusestru Maru.

Autor knjige Tito bez maske Miro Simšič krenuo je u Liku, rodni kraj Jovanke Broz, u potrazi za njenom maćehom i sestrom u zaseoku Jošani, deo sela Pećani, koje se nalazi na putu između Udbine i Plitvičkih jezera u Lici.

Na ulaski u selo Jošani stoji velika kamena pravoslavna crkva, a u blizini je pravoslavno groblje, na kome stoje sto godina i više stari nadgrobni spomenici na ćirilici, koji svedoče o stanovinicima ovih krajeva, piše Simšič.

Crkva i groblje su u zadnjem ratu ostali netaknuti, ali je zato selo skoro potpuno uništeno, većina kuća i privrednih objekata su minirani i zapaljeni iz kojih raste drveće, a ispred kuća korov koji je čak viši od čoveka. Sve je zapušteno kao da se rat završio pre nekoliko meseci.

Starija Ličanka, koja je prodavala sir i med, nije htela da odgovori n apitanje da li je u ovom selu rođena Jovanka Budisavljević.

“ Gospodine ja se ne bavim politikom”, odlučno je odgovorila. I drugi stanovnici ovog sela nisu bili raspoloženi za razgovor, jer kako Simšič kaže, stranci podstiču strah i nepoverenje.

Ipak, jedna Beograđanka konačno je progovorila i pokazala gde se nalazi put u pravi zaseok.

Simšič opisuje da je pred jednom kućom stajao automobil smederevskih registracija, a na prozoru kuće pojavila se žena srednjih godina.

“ Ja sam Jovanka Budisavljević i ovo je moj muž Nikola” , rekla je ona od srca se smejući.

Dodala je da sa pravom Jovankom Broz nisu u rodbinskim vezama, iako su u neposrednoj blizini ostaci kuće Titove Jovanke. Kuće više nema, ostala je samo građevinska jama.

Pored Jovankine kuće stoji i kuća njene maćehe, koja nije uništena, ali je zarasla u korov.

Autor teksta tvrdi da u domaćem kraju Jovanka nije nikada uživala posebne simpatije jer se stidela svog porekla što joj ponosni Ličani nisu nikada oprostili.

Simšič u razgovoru sa mlinarom Duškom, koji ima stari drveni mlin na Beloj reci, koja se uliva u Plitivčko jezero otkriva da je u ovom mlinu žito mlela i Jovankina maćeha, koja je sa svojom ćerkom, a Jovankinom polusestrom Marom živela u velikom siromaštvu.

Milnar kaže da kada je maćeha 1952 godine saznala da je Jovanka postala Titova žena odlučila je da je poseti na Dedinju. Očekivala je da će njena moćna pastorka ponuditi pomoć. Pre puta ispekla je za nju domaće kolače i hleb, spremila sir i šljivovicu.

Na Dedinju u Titovoj rezidenciji, gradisti su je ljubazno primili i Jovanki odneli darove. Ipak Jovankina maćeha je navodno čekala uzalud, jer su joj kroz nekoliko časova doneli praznu torbu, bez ijednog poklona, poruke. Otišla je i bez stiska ruke zbog čega više nikada nije došla u posetu na Dedinje, objavio je slovenački portal Slovenske novice.

Slovenskenovice 

Ličane razočarao i zemljak Mićo

Meštani kažu da se Tito u Pećanima zaustavio samo jedanput kada je putovao s aerodroma Udbina prema Plitvicama. Ličani su presreli Titovu kolonu postavili barikadu s ciljem da upoznaju svog legendarnog zeta.

Tito je prihvatio njihovu šalu, poklone i popio sa njima po čašicu rakije, dok Jovanka nije bila baš preterano oduševljena tim gestom, ali je onda izašla i pridružila se mužu.

U Titovoj pratnji je bio i gradijski oficir Mićo koji je bio iz Jovankinog kraja, koja mu je tada naredila “ Mićo znate li šta je vaš zadatak?” “ Znam”, rekao je ponizno Mićo i odneo pudlicu do obližnjeg grmlja da se olakša.

Domaćini su ovim činom ponižavanja njihovog zemljaka su bili zgroženi, jer su očekivali novog generala, a on u šetnju voda Titove pudlice.