I dalje traje potraga za šesnaestogodišnjim Aleksandrom Jovanovićem iz Sremske Mitrovice koji je nestao u subotu uveče nakon što je izašao iz kuće.
Kako je otkrila njegova majka, ništa u ranijem ponašanju njenog sina nije ukazivalo na to da je spreman na bekstvo od kuće, a kamoli i da pomišlja na najgori scenario. Koliko su tinejdžeri spremni da podele svoje probleme sa porodicom i koliko se porodica trudi da reaguje i prepozna promene u ponašanju dece? O tome je u emisiji Puls Srbije na Kurir TV govorio Igor Jurić, osnivač Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Iako nema novih detalja vezanih za nestanak Aleksandra Jovanovići izrazio je nadu da će epilog potrage za šesnaestogodišnjakom biti srećan.
- Nemamo novih detalja, ali nadamo se da će kraj biti srećan i za porodicu, a i za sve nas. Radili smo istraživanje na uzorku od 3.000 srednjoškolaca i dobili smo vrlo zabrinjavajuće podatke da su roditelji tek na nekom petom ili šestom mestu na spisku osoba kojima će dete da kaže za određeni problem.Tu su mnogo pre prijatelji, nastavnici i sportski treneri, pa tek onda dolaze roditelji. Malo smo zakazali kao porodica i na tome treba da se poradi - rekao je Jurić.
Naveo je ključni razlog slabijeg poveravanja dece svojim roditeljima:
- Ima nekoliko razloga zašto je to tako. Jedan od ključnih jeste da smo se udaljili jedni od drugih, ali postoji i to da deca žele da zaštite svoje roditelje. Kada imaju određeni problem oni ne žele dodatno da ih opterećuju. U sebi mislie: "Moja majka ili moj otac već dovoljno teško živi i neću još da im otežam svojim nekim problemima." Imali smo slučaj dečaka razvedenih roditelja u Novom Sadu. On je rekao: "Ako već ne živim sa jednim roditeljem šta ako sada napravim problem pa ostanem i bez tog drugog?
Kurir.rs