Institut za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) počeo je da ugrađuje port katetere teško obolelim pacijentima, i to nakon pisanja Kurira, na koje je reagovala ministarka zdravlja Danica Grujičić. Port kateter, posredstvom koga pacijent prima hemioterapiju, a može i drugu terapiju ako zatreba, odavno je standard u svetu i konačno je stigao i u IORS.
Podsetimo, Kurir je još minule jeseni pisao o Marici Davidović iz Žagubice, koja ima metastatski rak pluća, ali nije mogla da prima hemioterapiju jer su joj pucale vene. Ugradila je privatno port kateter i spasla glavu. Dosad je o trošku RFZO bila moguća ugradnja porta samo u Institutu za plućne bolesti Vojvodine. Sada su se stvari promenile nabolje.
Doc. dr Milan Žegarac, v. d. direktora IORS, za Kurir kaže da je upravo prošla javna nabavka port katetera i da stižu za prvih 50 pacijenata.
- Port kateter je standard svugde u svetu za onkološke pacijente. Na inicijativu prof. Grujičić, asist. dr Ana Cvetković, naša načelnica službe za anesteziju, išla je u Sloveniju na edukaciju za ugradnju, a poslaćemo još dvoje lekara. Uspešno su ugrađena prva dva katetera koje smo bili dobili, a sada sve sistemski rešavamo - navodi dr Žegarac.
A dr Ana Cvetković objašnjava da posle duže primene citostatika, tj. hemioterapije, periferene vene (one na rukama, pa i nogama, gde pacijente bodu kad ne mogu više na rukama) postaju sklerotične, često pucaju, pa se citostatik izliva.
- Zato je mnogo bezbednije da dobiju trajni centralni venski kateter. I ne samo što dobijaju preko njega hemioterapiju već mogu i drugu neophodnu terapiju. Tako se može uzorkovati i krv, pa čak i parenteralno hraniti pacijenti koji ne mogu normalno da jedu. Kateter se plasira u vene koje vode u veliku venu srca, a port se ugrađuje potkožno. Mesto se prilagođava konstituciji, polu i godinama pacijenta i preko njega se plasira lek, koji ide u kateter i dalje u organizam. To je bezbedna metoda jer su vene u koje se postavlja kateter prilično otporne i nisu podložne promenama kao periferne. I zato su dobre i za aplikovanje citostatika, koji imaju korozivno dejstvo - navodi dr Cvetković i dodaje da ugradnja u lokalnoj anesteziji traje 30-45 minuta, a kod uplašenih pacijenata može i u laganoj sedaciji.
U Institutu mesečno, kako navodi dr Žegarac, imaju oko 300 pacijenata na hemioterapiji, ali to ne znači da će svi oni biti kandidati za port
.
- Osnovni kriterijum za ugradnju porta je dugoročna primena hemioterapije, a osim toga, verovatno će to biti i mlađi ili pacijenti srednje životne dobi. To su najčešće oni sa mekotkivnim sarkomima, koji dugi niz meseci primaju hemioterapiju i najčešće im stradaju vene. Upravo takva su prva dva pacijenta kod kojih smo ugradili kateter. Ne kažem da i drugi pacijenti nemaju indikaciju. Oformili smo konzilijum od po dva anesteziologa, medikalna onkologa i hirurga koji će odlučivati o tome. Zasad smo dobili katetere za 50 pacijenata, videćemo po tempu kojim ćemo obavljati implantaciju, neće biti problem s tim. Imamo dogovor s Fondom (RFZO) i Ministarstvom zdravlja - navodi dr Žegarac.
Kateter može da ostane godinama, važno je da se jednom mesečno propere.
- Što se tiče katetera, pacijenti mogu apsolutno normalno da žive. Dvoje kojima smo ugradili savršeno funkcionišu s njim, zadovoljni su - ističe dr Cvetković, dok dr Žegarac dodaje:
- Imamo sreću da imamo najmlađu i odličnu ekipu na anesteziji, jer je to danas veliki benefit, sve kuće imaj problem s anestezijom.
Kurir.rs/J. S. Spasić