Odnosi NR Kine i SAD ulaze u novu fazu obaveštajne konfrontacije. Odnosi dve sile sve manje su u domenu međunarodnih odnosa, dok sve više poprimaju obrise špijunskog trilera.
NR Kina i SAD nemaju teritorijalnih sporova. Osnov njihovog suparništva pojedini teoretičari opisuju kao oblik „tukidodve zamke“. Geopolitička konfrontacija uslovljena je na neuralgičnim tačkama susretanja u indo-pacifičkom regionu. Najkraće rečeno sudar dve sile nastupa na tačkama gde
Amerika održava prisustvo decenijama, a zadnjih 10 godina NR Kina te tačke percipira kao svoje sfere odbrambenih i ekonomskih interesa. SAD u neposrednom kineskom „dvorištu“ imaju određene bezbednosne obaveze – Tajvan i odbrambene saveze.
Poslednja afera u nizu komplikovanih i međuzavisnih odnosa iskrsla je 17.aprila ove godine kada je FBI, bez oružanog otpora, uhapsio dvojicu kineza nastanjenih u Njujorku, pod optužbom da su delovali kao pouzdanici kineskog Ministarstva javne bezbednosti. Saopštenje ministarstva pravde SAD i izjava tužioca države Njujorka ne oktriva nam da li je neko od dvojice kineza kao
pripadnik Ministarstva javne bezbednosti upućen u SAD kao tkz. ilegalac ili je reč o licima koja su tek po dolasku SAD u civilnom statusu postali pripadnici tajne policijske stanice. Indikativno je da se aktivnosti jednog od osumnjičenih dokumentuju od 2015.godine kada je učestvovao u organizaciji kontramitinga podrške kineskom predsedniku Si Pingu.
Analizom svih javno dostupnih sadržaja kao i izjava kineskih državljana stiče se utisak da tajne policijske stanice operišu kao neki vid nelegitimisane bezbednosno-konzularne ispostave koja je direktno podređena područnim ispostavama Ministarstva javne bezbednosti u NR Kini. Nakon medijske prašine sama NR Kina je priznala da su to punktovi koji se bave izdavanjem vozačkih dozvola i drugih dokumenata, a što je naročito bilo korisno tokom pandemije korone. Ovakvo objašnjenje potpuno je u suprotnosti sa postojanjem konzulata koji su zaduženi za upravne poslove sa državljanima u inostranstvu.
Za očekivati je bilo da će amerikanci, nakon javnog objavljivanja postojanja tajnih policijskih stanica, biti prvi koji će ovu aferu uterati u sudski proces. FBI je preduzeo opsežnu kontraobaveštajnu istragu, locirao je tajnu stanicu, identifikovao umešane, uz jedan detalj. Taj detalj se ogleda u tome da su u jednom trenutku osumnjičeni saznali da su pod kontraobaveštajnim nadzorom i počeli su sa uništavanjem dokaza. Ovo nas podseca na čuveni slučaj kineske lastavice Fang Fang poznatije kao Kristina Fang. I ako je njen slučaj apsolutno
drugačiji zajedničko je da je ova ilegalka u odsusdnom trenutku dobila upozorenje da je pod nadzorom i uspela je da napusti SAD. To nas upućuje da kineske obaveštajne operacije imaju na izgled dobro operativno obezbeđenje koje se stara o njihovoj kontraobaveštajnoj zaštiti. Naravno ne može se generalizovati superiornost kineskih obaveštajnih poduhvata ukoliko imamo u vidu impozantan broj sudski okončanih slučajeva špijunaže u SAD. U prvom redu koorporativne špijunaže, koju FBI naziva najvećom pljačkom u istoriji čovečanstva. Radi se o iznosu od preko 300 milijardi dolara prema saopštenju Trampove administracije.
Fenomen tajnih policijskih stanica više liči na dugu ruku ideološke bezbednosti nego na agenturnu mrežu namenjenu prikupljanju korporativnih i državnih tajni. Očito da su ove linije posla oštro razdvojene. Što se i uklapa u kineski princip obaveštajnog rada koji se naziva „sakupljanje zrnevlja peska“, odnosno akumulacija ogromnog broja često ne uvezanih podataka i informacija čija analitička obrada daje potpuni smisao i upotrebnu vrednost.
Karakter ideološke bezbednosti ogleda se u prioritetu rada koji je usmeren na kineske državljane koji su van teritorijalne jurisdikcije NR Kine. Obračun sa kritičarima, neistomišljenicima i raznoraznim aktivistima pokazuje ideološki motiv a ne nužno kriminalistički u smislu održavanja reda među kineskom populacijom. Opet NR Kina u svoju odbranu ukazuje da su do sada vratili
preko 210.000 lica koja su bila umešana i u globalne prevarne šeme najčešće u sajber prostoru.
Ostaje ne jasno zašto ne koriste mehanizme međunarodne policijske saradnje.
Celokupan princip rada na Zapadu je okarakterisan kao „izvoz“ prinude, zastrašivanja i ućutkivanja kritičara vlasti.
U velikoj meri sve podseća na već viđen obrazac rada Službe A prve uprave KGB-a.
Organizacije koje se bave istraživanjem ovih stanica navode da su za tajne stanice zadužene područne organizacije iz provincija odakle dolazi većina kineske zajednice u određenoj državi.
Na neki način se uspotavlja kontinuitet nadzora po teritorijalnom principu. Javni komentatori ukazuju na način identifikacije pripadnika tajnih stanica u interakciji sa sunarodnicima. I sama istraga FBI ukazala je na postojanje centralizovane koordinacije u usmeravanju aktivnosti. Na stranu što je komunikacija uništena na telefonima, očigledno je FBI zadokumentovao takvu
aktivnost. Što pokazuje da postoji tehnička superiornost SAD na njihovoj teritoriji, a što ukazuje na ranjivost protokola održavanja veza između matice i inostranih ispostava.
Legendiranje tajnih stanica je posebno interesantno dok su istovremeno neke od adresa pronađene na kineskim zvaničnim sajtovima. Što znači da je postojanje takvih stanica određena datost koje je svestan svaki kineski građanin i to prihvata kao normalnost. Lokacije su veoma raznovrsne. Prema objavljenim podacima radi se veoma razovrsnim objektima od restorana do
kulturnih i drugih udruženja. Pojedini aktivisti za demokratiju koji su pristali da govore javno ukazali su na restorane i prodavnice po Evropi, čak i na mogućnost vrlo preciznog njihovog praćenja po različitim državama. Mogućnost da tajno i ilegalno nadzirete određenu osobu u inostranstvu nije nimalo jeftina i ne predstavlja stihijsku već sistemsku aktivnost. Način
finansiranja ovih tajnih stanica nije do kraja u potpunosti razjašnjen, da li su to primarni poslovi ili uzgredni poslovi, verovatno je da se radi o tkz. samofinansirajućim operacijama u zemlji delovanja.
Čudan miks metoda još uvek nije do kraja razjašnjen izuzev uopštenih formulacija „zastrašivanje“, „ubeđivanje“, U konkretnom slučaju iz Njujorka žrtve su prijavile jednog od uhapšenih da im je pretio nasiljem prema njima i njihovim porodicama u Kini i Americi još 2018. Nije saopšteno da li je tada prvi put registrovano da je to činio kao pripadnik tajne stanice.
Prema izveštajima sumnja se da ove stanice operišu u oko 50 država, i Srbija se pronašla na tom spisku. Nemamo preciznih informacija po kojoj metodologiji se ustanovljava postojanje takvih tajnih stanica. Da li na osnovu incidenata koje te stanice prave, da li kroz zvanične prijave tih nasrtaja lokalnim organima, ili na osnovu zvaničnih adresa sa kineskih sajtova gde se ove stanice nazivaju „inostranim ispostavama“ sa sve telefonskim kontaktima.
Važno je istaći da zajedničke mešovite policijske patrole koje su funkcionisale u Hrvatskoj, Rumuniji i Srbiji nikako se ne mogu smatrati tajnim stanicama, a sve tri države su tu saradnju pohvalile.
Glavna opasnost od tajnih stanica leži u tome da one funkcionišu mimo znanja lokalnih vlasti, po etničkom principu, deluju nezakonitim metodama, nastoje da utiču na ponašanje sunarodnika čime predstavljaju izazov za nacionalnu bezbednost.
Ciklus špijunskih afera se nastavlja u kinesko-američkim odnosima, posle špijunskog balona, korporativne špijunaže izgleda da je krenuo lov i na tajne stanice što će otvoriti novi ciklus vatrenih saopštenja, optužbi za neokolonijalizam i nelojalnu konkurenciju.
Biće veoma zanimljivo pratiti ovakve slučajeve na evropskom kontinentu.
Kurir.rs/Darko Obradović