Četiri osobe su ubijene, a 32 ranjene na proslavi 16. rođendana u Dejdvilu, u američkoj državi Alabami, prošle subote. Ova masovna pucnjava, posle koje su uhapšene četiri osobe, bila je čak 164. masovna pucnjava u Sjedinjenim Državama samo od početka ove godine. Do danas (ponedeljak), njihov broj skočio je na 173, pokazuju podaci portala Gun Violence Archive.
Već same te brojke su zastrašujuće i ukazuju na to da su masovne pucnjave pravi američki fenomen. Suludo bi bilo reći da su one tipične samo za tu zemlju, bilo ih je, naravno, širom sveta - u Rusiji, Francuskoj, Nemačkoj, Keniji, Pakistanu... - ali nigde nisu tako učestale kao u ovoj zemlji u kojoj živi samo pet odsto svetske populacije, a u kojoj se u rukama civila nalazi čak 46 odsto svog civilnog oružja.
OPASAN TREND
Kada se samo pogledaju osnovni podaci o najgorim masovnim pucnjavama (pogledati grafiku na stranama 24-25), postaje jasno da su najgore masovne pucnjave van Amerike uglavnom teroristički napadi koje su počinile grupe poput Islamske države, talibana, Al Šababa, dok masovne pucnjave u SAD najčešće izvode pojedinci sa ekstremnim pogledom na svet, a njihovi motivi su veoma često neobjašnjivi i ostaju misterija. Dok neki tvrde da je razlog za to dostupnost naoružanja, drugi se pozivaju na tradiciju Divljeg zapada, gde su se svi problemi rešavali oružjem, treći ukazuju na polarizaciju društva i internet sajtove gde se ljudi dogovaraju čak i o ubistvima, četvrti na nedijagnostikovane mentalne bolesti...
- Sve problematičniji aspekt života u modernoj Americi je drastičan skok broja masovnih pucnjava koje odnose hiljade nevinih života iz jedne bolne godine u drugu i čine da se svi osećaju nesigurno. Od 2005. godine više od 19.000 ljudi je ranjeno ili ubijeno u masovnim pucnjavama. U trenutku svake od njih, mediji i javnost odmah pitaju: "Šta je motiv ubice?" Kao psiholog koji proučava nasilje i ekstremizam, jasno mi je da je to prvo pitanje zbog bizarne prirode napada, šoka koji proizvode, potrebe ljudi da shvate događaje koji im prvobitno deluju potpuno besmisleno i iracionalno. Medijski izveštaji bave se pojedinostima slučaja i manifestima koje su neki ostavljali. Koliko god sve to bilo informativno, mislim da je reč o previše specifičnim objašnjenjima. Život svakog od ovih pucača je jedinstven, ali skok broja masovnih pucnjava ukazuje na opšti trend koji nadilazi lične detalje - naveo je za The Conversation Ari Kruglanski, profesor psihologije Univerziteta u Merilendu, a prenosi Rojters.
Možda neočekivano, dodaje on, "glavni motiv za masovne pucnjave je osnovna ljudska potreba".
- To je svačija potraga za značajem i osećajem da njihovi životi vrede. Ta potreba se aktivira kada neko oseti da je izgubio značaj, oseća se omalovaženo, poniženo ili isključeno, ali isto tako i kada vidi priliku da postane značajan, da postane predmet obožavanja, heroj ili mučenik u očima drugih ljudi. Istražujući vlasnike oružja, otkrili smo da mnogi od njih osećaju da im pištolji i puške daju moć, kao i da ih čine spremnijim da upucaju nekog ko im upadne u dom. Takođe, istraživanje iz 2020. o masovnim pucnjavama između 2010. i 2019. pokazalo je da je 78% napadača pokušavalo da pucnjavom dosegne slavu ili privuče pažnju, što ukazuje na potragu za značajem. Dva faktora guraju obične ljude u razaranje i destrukciju. Prvi je ekstreman nivo potrebe za značajem jer masovne pucnjave najčešće znače i samožrtvovanje u obračunu s policijom. Napadač ima potrebu da bude značajan i ozloglašen, ima narativ koji mu govori da je upucati ljude važno, a onda postoji mreža onih koji takvo ponašanje podržavaju. Sve to se uklapa u otrovnu mešavinu koja dovodi do masovnih pucnjava - napisao je Kruglanski.
Prevencija
Psiholog i profesor kriminologije i krivičnog prava na Univerzitetu Hemlin Džilijan Piterson za Los Anđeles tajms još 2019. pisala je o uzrocima masovnih pucnjava.
- Prvo, većina napadača je imala traume u ranom detinjstvu i bila je izložena nasilju. Trauma je često dovodila do problema s mentalnim zdravljem. Drugo, praktično svaki napadač je imao kriznu tačku pucanja nedeljama ili mesecima pre pucnjave. Treće, svi oni su proučavali ranije masovne pucnjave i tražili opravdanje za svoje motive. Četvrto, svi napadači su imali oružje potrebno za takve napade. Naši podaci pokazuju da napadači u masovnim pucnjavama imaju mnogo toga zajedničkog. Umesto da se pripremamo za najgore, trebalo bi da koristimo postojeće podatke za prevenciju napada - navela je ona.
MISTERIJA MILIONERA KOJI JE UBIO 58 LJUDI
Američki milioner Stiven Padok (64) pre oko pet i po godina ušao je u hotelsku sobu u Las Vegasu, izvukao 23 puške i jedan pištolj, a onda zapucao na posetioce obližnjeg kantri festivala.
Njegov bezumni čin trajao je samo deset minuta. Međutim, za 600 sekundi tog 1. oktobra 2017. Padok je uspeo da Grad greha pretvori u pakao. U opštem haosu ubio je 58 i ranio čak 850 ljudi. Kada je policija stigla do njegovih vrata, najgori masovni ubica u američkoj istoriji izvukao je pištolj i pucao sebi u usta, ostavljajući za sobom nerešivu misteriju. Ni danas niko nema apsolutno nikakvu predstavu zašto se odlučio na taj dobro pripremljen krvavi pir.
Američki FBI pre tri nedelje objavio je tvrdnje jednog kockara iz Las Vegasa, koji se kockao s Padokom, da je stres zbog gubitka novca i lošeg ponašanja prema kockarima s velikim ulogom doveo do toga da se odluči na krvoproliće. Kako se navodi u tom izveštaju, on je u nedeljama pre pucnjave izgubio čak milion i po dolara. Međutim, ove tvrdnje dolaze nakon što su i FBI i policija Las Vegasa zaključili da ne mogu da utvrde motiv zločina jer je Padok mesecima pre napada bio opsednut oružjem, ali se i distancirao od porodice i prijatelja. Upravo zbog toga na izveštaj je reagovala policija.
- Nismo uspeli da utvrdimo motiv za ubistva. Spekulacije o tome čine više štete nego koristi za stotine ljudi koji su postali žrtve te večeri - navedeno je u saopštenju policije Las Vegasa, a preneo je Vol strit džornal.
Rasprave o motivima ovog milionera za masakr i njegovo detaljno, gotovo dvogodišnje planiranje ne jenjavaju iako je policija zatvorila istragu bez ikakvog zaključka. Teroristi Islamske države jedva su dočekali pokolj u Americi da brže-bolje ubicu proglase vojnikom kalifata iako ni u jednom trenutku nije uzviknuo "Alahu ekber", to napisao ili za sobom ostavio bilo kakav znak da je preobraćen u islam, i to onaj najekstremniji.
S druge strane, mnogi levičari tvrde da je Padok bio ekstremni desničar ili rasista i da mu je cilj bio rat protiv saveznih vlasti.
- Vlada sprema koncentracione logore, uskoro će nam oduzimati oružje. Neko mora da probudi Amerikance da se naoružaju. Nekad je potrebno žrtvovati se - navodno je rekao jednom muškarcu koji je trenutno u zatvoru.
Desničari imaju potpuno drugačiju teoriju.
- Levičari imaju tradiciju agresivnosti i ne libe se da se naoružaju i pucaju na patriote, veterane, republikance, Trampove glasače, hrišćane... Padok je ubijao posetioce kantri festivala, belce. Da je pucao na rep koncertu, proglasili bi ga rasistom. Ovako, jasno je da je deo militantne levičarske grupe Otpor - tvrdi Džek Kervik, jedan od ideologa američkih konzervativaca.
I teorije o razlozima ubistava tu ne prestaju - nakon obdukcije bilo je spekulacija da je krvoločnost Stivena Padoka posledica fizičkih poremećaja u mozgu, teorija da je do svega dovelo prepisivanje "valijuma", a pojedinci su čak govorili da je jednostavno mrzeo kantri muziku.
Američki FBI odbacio je sve ove tvrdnje, ali pravi odgovor na pitanje zašto je bivši poštar, računovođa i građevinski investitor sa sedmocifrenim računom u banci odlučio da ubije što više ljudi - nije dao.
- Istraga je pokazala da Padokov napad nije bio motivisan bilo kakvom ideologijom ili religijom. Delovao je sam. Ne postoji jedan i jasan motiv iza masakra. Nije ostavio manifest, oproštajno pismo ili video, ali je rešio da se ubije. Padok se suočio s gubitkom fizičkog i mentalnog zdravlja, pa je zbog toga rešio da kontroliše kraj svog života samoubilačkim činom. Nesposobnost da prihvati bilo kakvu alternativu uticala je na odluku da izvede napad. Želju za samoubistvom pratila je i želja da stekne svojevrsnu slavu po broju žrtava. Razlog za to je verovatno sećanje na njegovog oca Bendžamina, okorelog pljačkaša banaka, koji je bio i na listi najtraženijih FBI - piše u izveštaju čuvenih profajlera FBI, tj. Jedinice za bihejviorističku analizu.
Kurir.rs/Andrija Ivanović