Za Moskvu je ulazak Finske u NATO crvena marama. U toj skandinavskoj zemlji podižu ogradu na granici sa Rusijom i pripremaju se za najgori scenario.
„Bilo nam je jasno da je naš ulazak u NATO za Ruse prelazak crvene linije“, kaže Juha Martelijus, zamenik direktora za odbrambenu politiku u finskom Ministarstvu odbrane.
Zastava Finske podignuta je ispred sedišta NATO početkom aprila. „Čekamo na nekakvu reakciju“, kaže Martelijus, misleći na velikog suseda sa istoka.
Dve zemlje dele 1.340 kilometara granice. Sada Finska na dvesta kilometara podiže graničnu ogradu od tri metra visine.
Ograda nije tu da spreči eventualni upad ruske armije, već jer su proteklih godina Rusija i Belorusija ciljano usmeravale migrantske tokove ka zemljama EU. Bile su pogođene i baltičke zemlje i Poljska, koje su sve podigle ograde, prenosi Dojče vele.
Slično se 2015. i 2016. dešavalo u finskom delu Laponije, te sada i Helsinki podiže ogradu.
Novi odnosi sa Rusijom
Iako odluka nema veze sa ruskom agresijom na Ukrajinu, taj rat deluje kao potvrda da je Fincima pametno da neguju skepsu prema Rusiji. „Videli smo šta Rusija radi u Ukrajini, dakle sve je moguće“, kaže o tome Martelijus.
„Ljudi su razumeli da je ovo nulta godina naših novih odnosa sa Rusijom. Bez obzira kako se ovo u Ukrajini završi, naši odnosi sa Rusijom biće sasvim drukčiji“, dodaje on.
Posle Zimskog rata (1939/40) kad je Sovjetski Savez napao Finsku, odnosi dve zemlje bili su uzdržani, ali korektni.
U gradiću Imatri, u čijoj blizini se sada diže ograda, gradonačelnik Matijas Hilden kaže da nije oduševljen tom graničnom barijerom. „Šteta je da nam je uopšte potrebna“, navodi on za DW.
Priča da se ranije u gradu niko nije štrecao kada bi čuo ruski jezik. Mesto je samo sedam kilometara od granice, Rusi su bili kupci skoro polovine nekretnina u regionu, drugi su dolazili da pazare.
„Ljudi su veoma nervozni“
Već je lokdaun tokom pandemije značio manje ljudi i manje prometa za mnoge prodavnice. Druge je u bankrot oteralo to što od uvođenja sankcija protiv Rusije više nema pouzdanih mušterija iz susedne zemlje.
Danas, kaže gradonačelnik Hilden, sigurno bi ruski jezik u Imatri izazvao podozrivost. „Dobro je što se pripremamo za pretnje koje postaju izvesnije u budućnosti.“
Vilijam Denisuk, koji dugo živi u ovom gradu, kaže da se među poznanicima već priča o mogućnosti da Rusi jednom napadnu.
„Ljudi su veoma nervozni“, priča on za DW.
Iako taj scenario još deluje malo verovatno, i Juha Martelijus iz Ministarstva odbrane ima brige. Kaže, pre agresije na Ukrajinu, znalo se da je Rusija spremna na vojne poteze u ekstremnim slučajevima. „Sada znamo da su spremni na vojnu silu i u slučajevima koji ne izgledaju ekstremno“.
U pograničnim šumama, koje se krče kako bi se podigla ograda, pukovnik finske granične zaštite Mika Ritkonen kaže da nema naznaka da Rusija „u neposrednoj budućnosti“ planira napad na Finsku.
Ali dodaje: „Zna li neko šta će Rusija u budućnosti raditi? Ja recimo ne znam. Moramo biti spremni“.
Kurir.rs/Nova