U Boga ne veruju, smrti se boje, ukratko bi se moglo zaključiti bar za deo Srba koji stan ne kupuju ukoliko je neko umro u njemu. Problem na tržištu nekretnina predstavljaju, sudeći po rečima Vojke V. iz jedne beogradske agencije, i stanovi u blizini groblja.
- Godinama imamo istu situaciju, zgrade preko puta Centralnog groblja u Zaplanjskoj ulici u Beogradu, iako su u njima lepi i komforni stanovi, najteže dobijaju nove vlasnike. Čak ni to što se pre ovih vrtoglavih poskupljenja u poslednje dve godine trosoban stan mogao kupiti za 85.000 evra, a isti takav u ulici ispod je prodat za gotovo duplu cenu, nije pomoglo - navela je naša sagovornica:
- Danima sam vodila klijente, sve im je bilo potaman, ali to što su sa terase gledali na ogradu groblja, znači čak ne i na grobove, kvarilo nam je posao. Uludo sam objašnjavala da su u svetu rađene analize da život u blizini groblja ima prednosti, jer ima dosta zelenila i nema mnogo modernih građevina, zatim okruženje je mirno i tiho, obično su odustajali uz komentar da ih hvata jeza od same pomisli da se bude pored toliko mrtvih.
DONOSE I RAŠLJE
Prema njenim rečima, s novogradnjom je drugačije, iako joj se dešavalo da dovode prijateljice sa rašljama da provere ima li podzemnih voda, negativnih zračenja i ostalih "opasnih" detalja.
- Iako potencijalni kupci imaju milion opravdanih pitanja, u starim zgradama prvo je da neko nije umro u tom stanu. Naravno, nikad ne lažemo ljude, kažemo im ako jeste, iako znamo da od posla nema ništa - navela je Vojka, i dodala da je opšte poznato i da u gotovo svakom gradu u Srbiji postoji makar jedna "ukleta kuća" koja njoj i njenim kolegama zadaje glavobolju:
- Reč je o domovima u kojima je neko ubijen ili je vlasnik ubica. Takve nekretnine ostaju neprodate, bez obzira na povoljnu cenu, odličnu lokaciju, ogromnu kvadraturu.
U dugogodišnjoj praksi svašta joj se dešavalo.
- Imala sam bračni par, starije ljude i pokazivala sam im kuću na spratu, u donjem delu je muž pre 20 godina spalio ženu. Sve im je odgovaralo, osim tog podatka, a onda mi je žena rekla da bi je možda i kupili, ali pod uslovom da dovedu majstora da proveri mogu li temelji makar malo da se dozidaju. Objasnila mi je da su u starom mestu, na jugu Srbije, u osnove kuće ubacili dukat i dren, prvo zbog blagostanja, a drugo da ukućani budu zdravi, pa bi opet ponovila isto - istakla je Vojka, i dodala da su kuću, uprkos tome što ništa nije moglo da se dorađuje kupili, ali tek kad ju je sveštenik osveštao.
PUKO PRAZNOVERJE
Sveštenik Branko Božić, koji je, kako je rekao za Alo! i sam išao da sveti stanove preminulih osoba, istakao je da je reč o pukom praznoverju.
- Naravno da je u starim zgradama bilo i biće stanova u kojima su prethodni vlasnici umirali. Smrt je, kao i život, deo istog procesa, problem je što smo tanki u veri i sujeverni. Odnos između čoveka i Boga je ličan, vera u Boga je ono što zaboravljamo dok gajimo veru u prirodu, koja nije božanska, već magijska. Otud svi ti sujeverni problemi i pokušaji da se nešto promeni.
Podseća da je ubacivanje taličnih predmeta u temelje kuće jako staro.
- Danas je ono u mnogim krajevima Srbije svedeno na minimum. U te običaje spadaju i klanje jagnjeta ili praseta kad se završava krov, kao i poklanjanje bele košulje glavnom majstoru. Naši stari su to radili zato što je nekad bilo teško naći majstora, košulje su bile jako skupe i to se smatralo velikim poklonom. A što se tiče klanja životinja, jedini ispravan razlog bio je potreba da ljude koji su najčešće dolazili u mobu, odnosno da besplatno pomognu domaćinu, nahraniš. Sve ostalo su bili pogrešni porivi.
Dodao je da, bez obzira na sve te greške, ostaje beskrajna ljubav Boga prema grešnicima:
- U suprotnom, kad bi nas kažnjavao za sve što ne radimo kako treba, ne bi jednog čoveka ostalo na zemlji.
Kurir/Alo
Bonus video: