Ukrajinska brigada Azov pokušava da obnovi svoje redove od teških borbenih gubitaka dok nastoji da odigra moćnu ulogu u sledećem velikom napadu Ukrajine.
Jedinica se nada da će regrutovati 6.500 novih boraca kako bi obnovila borbenu moć dok se njeni lideri zalažu za povratak više od 1.000 vojnika brigade koji su i dalje u Rusiji kao ratni zarobljenici.
- Spremni smo da oslobodimo našu teritoriju - rekao je za Vašington post major Bohdan "Tavr" Кrotevič koji je privremeni komandant brigade i koji predvodi napore za obnovu borbenog sastava nakon što je na jesen pušten iz ruskog zarobljeništva.
Ukrajinska vlada označila je Azov, koji je nedavno apsorbovao druge elemente Nacionalne garde zemlje, kao jednu od šest ofanzivnih brigada koje će predvoditi pokušaj Ukrajine da ponovo zauzme područja pod ruskom okupacijom.
Posle nekoliko meseci uglavnom statičnih linija fronta prolećna sezona borbi biće ključna jer Ukrajina ima za cilj da dokaže da može da izdrži sukob protiv Rusije i da je i dalje vredna podrške Zapada koji je u tu borbu uložio oružje vredno milijarde dolara.
Lideri brigada takođe nastoje da prevaziđu kontroverzu oko krajnje desničarskih korena Azova što je dovelo do toga da je jedinici zabranjeno primanje zapadnog oružja, a to bi potencijalno smanjilo njene sposobnosti.
Najnovije regrute Azov sada privlači ne zbog ultranacionalističke ideologije već zbog dokazane borbene veštine
- To je ime koje je zahvaljujući odbrani Marijupolja postalo poznato svetu. Ranije je bilo poznato na određeni negativan način. Sada je to druga priča. Regruti koji dolaze to shvataju - rekao je narednik (28) koji nosi pozivni znak Maslo na nedavnom treningu izvan Кijeva.
Azov je postao istaknut nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin nezakonito zauzeo Кrim 2014. godine dok se loše opremljena ukrajinska vojska borila da uzvrati separatistima koje podržava Rusija u istočnom regionu Donbasa. Azov, tada dobrovoljačka formacija, imao je ključnu ulogu u odbrani strateškog grada Marijupolja. Jedinica je kasnije te godine uključena u Nacionalnu gardu Ukrajine.
Nakon ruske invazije u februaru 2022. godine stotine boraca Azov izdržalo je nedeljama ispod marijupoljske čeličane "Azovstal" zajedno sa zaglavljenim civilima. Opstajali su bez adekvatne hrane i lekova usred masovne kampanje ruskog bombardovanja. Nekoliko stotina ranjenih vojnika je evakuisano u maju dok su komandanti naredili preostalim trupama da se predaju.
Кrotevič, koji je bio među oko 900 zarobljenih boraca Azova, proveo je prve dane kao ratni zarobljenik u centru za filtriranje u Donjeckoj oblasti pod ruskom kontrolom gde je nekoliko meseci kasnije desetine boraca Azova ubijeno u napadu za koji su okrivile Rusija i Ukrajina jedni druge.
Кrotevič je proveo naredna četiri meseca u samici u blizini Moskve sve dok nije pušten u septembru u okviru velike razmene zatvorenika koju su isposlovale Turska i Saudijska Arabija. Prema tom sporazumu 215 Ukrajinaca, uključujući više od 100 boraca Azov, ali i grupa stranih državljana oslobođeni su u zamenu za prokremljskog ukrajinskog opozicionog političara Viktora Medvedčuka i ruske borce.
Dve nedelje nakon povratka u Ukrajinu Кrotevič se vratio u jedinicu.
Dok se većina oslobođenih zarobljenika vratila u jedinicu, više od 1.000 pripadnika Azova, uključujući borce apsorbovane iz druge brigade, još je zatvoreno u Rusiji.
- Predstavljaju oko petinu od otprilike 6.000 Ukrajinaca koji se sada tamo drže kao zarobljenici. Došao sam do zaključka da je najbrži način da oslobodimo naše zarobljenike da zarobimo više ruskih vojnika i da naš rat završimo našom pobedom - rekao je Кrotevič.
Lideri Azova negirali su optužbe za fašizam i rasizam.
Meta, kompanija koja je vlasnik Fejsbuka, uklonila je nedavno Azov sa liste opasnih pojedinaca i organizacija navodeći razliku između vojne grupe i političkog pokreta. Uprkos očiglednoj evoluciji Azova, međutim, brigada praktično ne dobija oružje od zapadnih zemalja uključujući Sjedinjene Države.
Maslo, koga je Rusija takođe zarobila prošle godine i koji je proveo mesec dana u bolnici oporavljajući se od zadobijenih povreda, rekao je da bi snalažljivost Azova mogla pomoći da se nadoknadi nedostatak naprednog naoružanja.
Vođe jedinica kažu da regrutacija ide dobro, ali su odbili da otkriju precizne brojeve. Potpuno postizanje ovih ciljeva može biti teško posle više od godinu dana borbe nakon što je ukrajinska vojska pretrpela velike gubitke.
Upitan o predstojećoj ofanzivi Кrotevič je citirao Prvi rusko-čečenski rat kad su čečenske snage usvojile strategiju zauzimanja malih ruskih gradova da bi ih iskoristile kao polugu za oporavak područja pod ruskom kontrolom. Sugerisao je da bi Ukrajina mogla učiniti isto.
Krotevič je rekao da će se Azov u budućim borbama oslanjati na iskušenja 2022. godine.
- Naše iskustvo u Azovstalu nam govori da nikada ne postoje situacije bez izlaza - rekao je komandant Azova.
(Kurir.rs/Vašington post/Foto:Ilustracija)