Novac evropskih poreskih obveznika mogao bi da se slije u kasu kako bi se spasio stari penzioni sistem stotina bivših poslanika u Evropskom parlamentu, koji je na ivici kolapsa. To bi trebalo da bude oko 23 miliona evra godišnje. Fond, koji se suočava sa finansijskom sušom, postoji već 30 godina nakon što je 2009. uveden novi jedinstveni penzijski plan za poslanike.
Na Samitu Evropskog parlamenta se kaže da radi na spasavanju penzionog sistema koji se suočava sa deficitom od 308 miliona evra. Vreća novca mogla bi da se isprazni već 2024. godine.
Evropski parlament je uspostavio sistem dopunskog penzijskog osiguranja 1990. godine i radio je 30 godina. Međutim, 2009. godine zatvoren je za nove članove i uveden je jedinstveni penzioni sistem, a stari se sada gasi. Pravo na starosnu penziju narodni poslanici ostvaruju po navršenoj 63. godini života. Penzija za svaku navršenu godinu radnog staža iznosi 3,5 odsto zarade, ali ukupan iznos ne može biti veći od 70 odsto zarade. Penzije se isplaćuju iz budžeta Evropske unije.
Stari fond će uskoro ostati bez novca, navodi se u internom dokumentu koji je pripremio generalni sekretar Evropskog parlamenta Alesandro Čioketi, a koji su videli i novinari belgijske Politiko. Fond je namenjen za više od stotinu bivših poslanika.
Visoki zvaničnici Evropskog parlamenta razgovarali su o dokumentu iza zatvorenih vrata u Strazburu u ponedeljak. Kakva će biti sudbina dokumenta još nije poznato. Mogućnost da se stvar jednostavno gurne pod tepih očigledno nije na stolu, rekao je portparol parlamenta.
Poslanici su pre 14 godina prestali da uplaćuju doprinose u fond, što je jedan od razloga zašto se fond sada suočava sa problemima.
Nisu svi za ideju spasavanja penzionog sistema. Nemački poslanik Zelenih rekao je da novac poreskih obveznika ne treba da se rasipa na strukture koje su „postavljene kao Ponzi šeme“.
Penziju trenutno prima nešto manje od hiljadu ljudi koji su dugogodišnji poslanici u Evropskom parlamentu.
Predsednik fonda Stiven Hjuz, koji je bio laburistički član Evropskog parlamenta od 1984. do 2014. godine, rekao je da bi parlament trebalo da poštuje svoju obavezu da isplaćuje penzije. „Ovi poslanici služe Evropskom parlamentu dugi niz godina i način na koji se sada tretiraju zaista nije odgovarajući“, kaže Hjuz, s druge strane, koji smatra da se fondom dobro upravljalo, ali da je ostao bez novca nakon bio je zatvoren.
Sudbina fonda je nepoznata: pominju se tri mogućnosti
Fondu, čijim ulaganjima posebno upravlja kompanija sa sedištem u Luksemburgu, ostalo je samo oko 55 miliona evra od predviđenih 363 miliona evra koji će morati da budu isplaćeni do 2074. Poslanici Evropskog parlamenta su ranije plaćali trećinu doprinose, a ostatak je dao parlament.
„Zbog prestanka plaćanja doprinosa od strane poslanika i parlamenta, nedovoljnog prinosa na investicije i finansijske krize, kao i geopolitičke nestabilnosti, stanje fonda se od 2009. godine naglo pogoršalo“, navodi se u poruci generalnog sekretara. upozoravajući da tekuća sredstva nisu dovoljna za podmirenje obaveza plaćanja. To bi moglo da znači da bi se u fond iz budžeta EU, koji finansiraju poreski obveznici, uplaćivalo 23 miliona evra godišnje.
Dokument generalnog sekretara, pripremljen za 14 poslanika na sastanku kojim je predsedavala predsednica Roberta Metsola 17. aprila, navodi tri opcije. Prvo, pustiti fond da propadne, drugo, likvidirati fond i otplatiti korisnike, i treće, uvesti dodatna ograničenja kroz promene poput podizanja starosne granice za odlazak u penziju ili smanjenja iznosa.
Penziju trenutno prima nešto manje od hiljadu ljudi koji su dugogodišnji poslanici u Evropskom parlamentu. U parlamentu se sada ispituju dodatne pravne i finansijske opcije.
Kurir.rs/24ur