TURCI SU SRBE NABIJALI NA KOLAC, ALI OD OVE SPRAVE ZA MUČENJE SU SE VIŠE PLAŠILI! Kreativnost monstruma prevazilazi sve granice
Istorija čovečanstava ima i svoj put patnje i muke. Kreativnost izumitelja srednjovekovnih sprava za mučenje služi nam na sramotu i podsećanje na šta je čovek spreman da bi drugom ljudskom biću naneo bol i poniženje.
Izložbu replika ovih monstruoznih sprava iz prošlosti posetio je novinar Kurir TV Nemanja Živković.
U Kazamatima, na Beogradskoj tvrđavi, nalazi se jedna neobična postavka koja prikazuje jedan fenomen čitavog čovečanstva - mučenje. Ovo je put u prošlost, u svet bola i načina na koji se brutalno primenjivala sila.
- Poenta je cele izložbe da predstavi ljudima kako je to tada izgledalo i da uopšte ljudima probudi svest o istorijskom nasleđu samih sprava i same primene disciplinskih mera kroz istoriju - kaže sagovornik Kurir TV iz Beogradske tvrđave.
Sprave za mučenje, izložene u ovom prostoru, dolaze iz zemalja zapadne evrope i uglavnom datiraju iz vremena inkvizicije i nakon nje. Obično su iz Španije, Nemačke, Holandije, Belgije i Austrije.
- Ima na izložbi oko 60 eksponata različitih, sa lepo kratkim objašnjenjem. Ljudi se često pitaju da li nešto ovakvo treba izlagati.. Ja mislim da stvarno jeste potrebno, jer u čoveku budi svest kakvi smo mi, da smo unutra ipak ljudi i da je čovek čoveku najveći vuk, kao što se pokazalo kroz celu istoriju - dodaje naš sagovornik.
Neki od eksponata su se koristili do pre nekog veka, dok su imali dugu istoriju upotrebe.
- Koncept mučenja i uopšte razlog mučenja je pokazatelj moći i napraviti monopol nad ljudskom svešću. Da čovek mora da sluša bespogovorno, da li je to rekao bog, da li je rekla crkva , da li je taj vladar...sasvim svejedno. I u tome jesete poenta, zastrašiti ljude i od njih napraviti na neki način mašine. Da ne razmišljaju nego da veruju u ono što im se kaže i da to pespogovorno slušaju - kaže on.
Razlozi zbog kojih se neka osoba mučila su raznovrsni.
- Bilo je tih fizičkih, sprava za fizičko mučenje koje su služile da bi se dobila informacija, a bilo je i mučenja kao kazne, kao već izrečena kazna ako se prikaže čovek da se osramoti ili da bude javno osramoćen, da svi zapamte šta je uradio i zašto je uradio. Tačno se znalo za koju kaznu ide koja vrsta mučenja - istakao je.
U izvorima iz doba srednjovekovne Srbije nema zapisa o mučenjima u svrhu isleđivanja. Pre vremena cara Dušana jedino slično nasilje sprovodilo se nad jeresi rasprostranjenoj u zapadnoj Srbiji i istočnoj Bosni - Bogumilima.
- Generalno, ove sprave nemaju veze sa Srbijom. Čak ni sa srednjovekovnom Srbijom nisu korišćene kao što su korišćene u zapadnoj Evropi. Naš zakonik je, bio je drugačiji, bilo je po nekim ekstremnim principima: ukradeš, odsečeš nešto, udariš nekoga, odseku ti tu ruku, ubiješ nekoga, ubiće tebe. Tako da nismo imali razvijenu tu spravu za mučenje i taj vid isleđivanja - .dodaje.
Jedna sprava, koja se koristi i danas, ali u potpuno druge svrhe, u Holandiji je mogla da vas osudi na smrt, a u vezi je sa težinom čoveka.
- Vaga je vrlo specifična sprava. Po meni ona budi najveću jezu u čoveku. Zamišljena je kao stvarna vaga, da izmeri težinu. S tim što…optuženi ste za neko delo, npr, da sarađujete sa sotonom, sa đavolom i na osnovu toga crkva je zamislila da morate da budete lakši od svoje stvarne težine kakva jeste i idete na merenje vagom. Ako vaga stvarno ustanovi da ste lakši znači da ste krivi. Tako da je u srednjem veku to bio način da se stie profita i para.
Stolica za isleđivanje, koju vidimo u ovakvom obliku, je izum nastao u Nirnbergu, u Nemačkoj. Jedna je od sprava koja je u istoriji najduže korišćena. Poslednji slučaj njene upotrebe datira iz 19. veka, 1846. godine.
- I u antici imamo slične sprave. Naravno, Nemci su to usavršili i vrlo je praktično doveli do savršenstva. Tako da je bukvalno fotelja, a ne stolica, sa oštrim šiljcima koji taman toliko mogu da uđu u meso, u svakom delu našeg tela a da vas ne ubiju. Mučenje je obično trajalo satima. I sama pomisao čoveka koji je osuđen na tu stolicu, pre će reći sve što zna ili ne zna nego d asedne. Pogotovu u srednjem veku gde nije bilo leka protiv tetanusa, i posle toga bi vam svakako usledala smrt duga i bolna - kaže on.
U Kazamatima, na Beogradskoj tvrđavi se nalazi i blizak predak ovog nirnberškog izuma.
- Preteča stolice za isleđivanje iz Nemačke, ovo je austrijski model, malo ranije od Nemačkog, ali je zanimljiva priča koja se vezuje. Naime, na suđenju u Gutembergu, mestu u Austriji, žena je bila optužena da je veštica i da se bavi veštičarenjem. Provela je ovoj istoj stolici jedanaest dana i jedanaest noći dok su je islednici, tamničari u isto to vreme spaljivali stopala. Naravno, žena nije priznala ali je takođe umrla - pojašnjava naš sagovornik.
Možda najčuvenija sprava za mučenje na celom svetu je Nirmberška devica, poznata kao gvozdena devica, po kojoj je čuveni britanski muzički sastav dobio ime.
- Podseća na devicu sa tom glavom i ona je specijalno pravljena za isleđivanje. Mogli su da vas ostave unutra. Sama unutrašnjost device je obložen šiljcima koji vas opet tačno povređuju a ne ubijaju. Tako je generalno bilo najlakše za tamničare. Možda malo bila skuplja izrada same sprave, ali vas sotave i mogu da se bave dalje svojim poslovima. Vrate se, vi ste i dalje živi, priznajete, ne priznajete, ne priznajete, dobro, vraćate se unutra, priznajete, dobro, videćemo šta ćemo dalje. Ali uglavnom se završavalo smrću osuđenika. Postolje, osnova sa dvoje metalnih vrata. Cela unutrašnjost sa vratima je obložena šiljcima. Čak je bilo mesta za glavu. NA našem primeru se ne vidi lepo, ali sama kaciga koja se isto zatvarala je apsolutno sve bilo postavljeno šiljcima i vi morate da u stojećem stavu izdržavate te muke, jer kako god da se pomerite samo ćete gore proći. Kada se zatvore vrata i kada se zatvore štitnici za glavu kao kod kacige koja je obložena šiljcima i samo vas ostave tako.
Vrlo praktično i jednostavno. Druga sprava, koja se zove Judina kolevka, ili Judino bdenje, zamišljena je da unese revoluciju u mučenju, sa namerrom da bude humanije. Naravno, to se nije desilo.
- Predviđeno je bilo da na kolac, jarac se postavi žrtva, onaj koji se isleđuje i da se lagano spušta na njegov vrh sa njegovim anusom, a da pritom ostane svestan i budan. Kad god bi se osvestio ili polako počeo da spava, proces bi bio obustavljen i ponovo bi ga budili i stavljali na isti taj kolac. Poenta je bila da se polako spušta na vrh kolca, anusom, i da polako se bol širi celim telom preko anusa, dokle god je to bilo izvodljivo. Bilo je zamišljeno da bude što manje bolno, da žrtva što pre prizna, šta god je trebala da prizna ali je dovelo samo do kontrarevolucije pa su bili još veći bolovi i još veće žrtve.
Mučenje vodom je u prošlosti bilo veoma popularno. Sprava koja se za ovakvo isleđivanje koristila je veoma jednostavna. Postupak je bio veoma efikasan, jer je žrtva ili brzo priznavala ili brzo umirala.
- Čovek leži na leđima, dok su leđa izbačena napolje. U isto vreme mučitelj sa levkom koji je predviđen za to i koji je duboko nabijen u grlo sipa tekućinu neku. Ne mora da bude voda, bilo koja tekućina je bila u redu. I kako bi se stomak sve više naduvavao, pnio vodom ili tečnošću, dolazilo bi do širenja instant bola kroz celo telo, ne samo kroz stomak. Vrlo kratko je trajalo, žrtva bi imala osećaj kao da se davi, a u isto vreme sa ogromnim bolovima u celom telu.
Istorija čovečanstava ima i svoj put patnje i muke. Kreativnost izumitelja ovaih monstruoznih sprava je briljantna i služi nam na sramotu i podsećanje na šta je čovek spreman da bi drugom ljudskom biću naneo bol i poniženje.
Kurir.rs/Nemanja Živković