"NAŠLA SAM PRSTEN, A SUTRADAN SU MI JAVILI DA JE POGINUO" Srbi otkrili kako su lečili SLOMLJENO SRCE, a njena priča sve RASPLAKALA
Malo šta nas u životu zaboli kao raskid emotivne veze i gubitak voljene osobe. Smenjivanje tuge, straha, depresije, besa, bola i osećaja usamljenosti čini prirodnu reakciju na okončanje ljubavi, a sa slomljenim srcem svako se nosi na svoj način, kako najbolje zna i ume u skladu sa godinama, iskustvom i okolnostima.
O tome su nedavno diskutovali i korisnici Redita, kada je jedan zamolio ostale da opišu traumu koju su doživeli posle tog jednog, najtežeg raskida koji nam menja život iz korena i, ako je suditi prema komentarima kojih je bilo čak nekoliko stotina, korisnici se nisu stideli da podele svoje emotivne brodolome.
"Za sve kojima je neko nekad slomio srce, kako su reagovali i kako su se ponašali i kako su to preboleli i šta ta osoba radi sad u životu", interesovalo je autora.
Treniraj da ne boli
Usledili su brojni, konkretni saveti poput alkohola, treninga, druženja sa prijateljima i težnje za novom ljubavlju.
" Trening, pa udri. Ja voleo da trčim, zadenem slušalice u uši i tako jedno 2-3 sata... Fino sam istopio salo mogu ti reći. Interesantno je da nakon nje voleo sam i druge, trenutno sam oženjen volim svoju suprugu do smrti, ali nakon tog raskida kao da je nešto uzela... Tu neku toplinu, spontanost, romansu iz mene. To možda dođe i s godinama ko će ga znati. Sve u svemu, to što je bilo, bilo je, imam svoju suprugu, svoj život, svoj posao. Šta ona radi, sa kim je, iskreno da ti kažem ne interesuje me", "Samo sam počeo da kuliram s društvom baš svaki dan, i jednostavno sam zaboravio", "Čuj jednom, više puta! Srećom, vreme leči rane, a svaki pad je prilika da se nešto nauči i ustane posle snažniji (i pametniji)", "Kao i sve, samo rokaš dalje", pisali su neki.
Drugi kao da su čekali da se načne pomenuta tema, krenuli su da pišu sopstvene ispovesti, sećali se prvih ljubavi, dirljivih situacija i emotivnih problema koje su doživeli ili sa kojima se još uvek bore, nizala su se imena i datumi, otkrivale bolne tajne i neuspesi.
Prenosimo vam neke od njih:
"Nije prošlo posle 11 godina, samo sam navikao da živim sa tim".
"Devet godina od Tamare, i dan danas je tu, samo sa novim deckom. Nikada toliko nisam voleo, a verujem kako i nikada neću. Viđam je baš često, jer živimo u manjem mestu. I svaku poredim sa njom".
"Nataša. Prošlo je deset godina od tad. Iako smo bili klinci (17/18 godina) kliknuli smo nekako iz prve na bazenu, ona tek raskinula sa nekim likom ja mlad majmun naložio se, zaljubim se isti taj dan, neko dopisivanje, neke bleje i tako se smuvamo. Lud sam bio za njom, jedan dan nisam mogao bez nje, zavoleo sam je bas jako, verovatno nisam znao za bolje tad. Generalno veza za taj uzrast je bila dosta nestabilna, sa usponima i padovima, ali okej sve ništa specijalno. Posle godinu dana mi raskinemo za njen rođendan, šta sad. U pocetku sam bio okej, izlazio zaj**avao se, druge devojke, posle par meseci spucala me depra, ne znam kako sam izašao iz nje, vremenom valjda. Pomislim nekad i dalje na nju onako nasumično. Znam da se udala za neku grbavu seljačinu".
"Lena. Vukla me je za nos iako sam sa svoje strane bio dobar prema njoj da bi me posle šutnula zbog lika koji joj je par meseci kasnije lupio par šamara u sred kafića koji je regularno okupljalište za društvo. Posle dve godine mi se opet javila, opet ja otišao u nebesa da bi me opet pokopala nekim pričicama. Sad je na faksu u BG, a i ja sam, ali sledeći put kad je sretnem, prelazim na drugu stranu ulice".
"Nisam bio iznenađen raskidom, ali je malo reći da sam bio povređen. Mesecima pre raskida sam primećivao da nešto nije kako treba. Vatra se ugasila još tada. Ostatak je bio mučan, malo je reći. Totalna nezainteresovanost sa njene strane. Nije bilo konkretnog razloga za raskid, samo kulminacija nesuglasica. I dan danas razmišljam šta je moglo biti drugačije. Nažalost to je život, padneš, ustaneš, ponovo padneš. Samo pokušaj da uvek ustaješ nakon padova. Život je previše lep da se baci".
"Bila je to veza od 2015. do 2019., kad smo se upoznali ja imao 18 ona 16, njeni roditelji se protivili, ona se borila da me prihvate, na kraju sam bio sa njenim ćaletom u boljim odnosima nego sa svojim(koji je u tom periodu bio našao devojku i posvetio se njenoj porodici) bio kod njih po čitav dan ona kod mene po čitavu noć, ja ostao u našem gradu da studiram ona otisla na fakultet u drugi, viđali se vikendom neko vreme, dok nije upoznala druge drugarice druge likove, zahladnila, na kraju me varala, i eno je u braku sa tim likom. Video joj ćaleta skoro, ispričali se k'o najrođeniji, dobar lik".
"Mladalačka ljubav ili bolje rečeno zaljubljenost se dosta razlikuje od onog što osećaš kao odrasla osoba. Verovatno većina ljudi mora da prođe kroz taj jedan (ili više) raskida koji menjaju život iz korena. Taj prekid koji bez zezanja ostavlja osećaj praznine u srcu i fizičku bol jednostavno ne možeš lako da podneseš. Osobe koje ovo nisu doživele stvarno smatram srećnicima. I sada, posle 10 godina mi nije svejedno kada je vidim, a sva sreća da je vrlo vrlo retko viđam. Generalno - bez ikakvog kontakta da ne bi sam sebe sabotirao i samo napred".
"Nakon ukupno pet i po godina veze i tri godine života zajedno, dok sam bio van grada zbog posla, ostavila me preko poruke i sve moje stvari ostavila kod mog ujaka. Sat vremena pre poruke sam kupio verenički prsten. To je bio poslednji put da sam išta čuo od nje i za nju. Nisam otišao u stan jer se i ona isti dan iselila, samo sam otišao nazad kod roditelja".
Na kraju, javila se i žena čija priča je privukla najveću pažnju, zbog koje su korisnici gutali knedle i brisali suze.
"Teško, u petak uveče sam našla prsten sakriven u fioci, u subotu uveče sam saznala da je poginuo. Godinu dana mi je trebalo da dođem sebi, dve godine da ponovo s nekim izađem. Prsten još nosim, iako na pogrešnom prstu, i više kao podsetnik da me nekad neko voleo. Na kraju, sve prođe i preboli se, dođu novi ljudi, nove stvari za preboljevanje i tako redom", zaključila je ona.
(Kurir.rs/Blic)
Bonus video:
