Zoran Uskoković Skole i danas važi za jednog od glavnih organizatora likvidacije Željka Ražnatovića Arkana, komandanta Srpske dobrovoljačke garde, koji je ubijen 15. januara 2000. godine u hotelu "Interkontinental".
Samo tri i po meseca kasnije Skole je doživeo Arkanovu sudbinu. Kišom metaka, 27. aprila 2000. godine zasuo ga je Sretko Kalinić, najsuroviji egzekutor Zemunskog klana. Uskokoviću nije bilo spasa čim ga je Kalinić uočio iz "audija smrti". Posle samo dva minuta jurnjave stigla ga je smrt.
Ipak, smrtnu presudu, Uskoković, inače vođa Miljakovačkog klana, potpisao je već na dan egzekucije Ražnatovića...
Podsetimo, 15. januara 2000. uz Ražnatovića su ubijeni i njegovi prijatelji koji su sedeli u separeu - Milenko Mandić Manda i Dragan Garić, koji su se u pogrešno vreme našli na pogrešnom mestu. U kriminalnom miljeu nastala je prava pometnja, Arkanovi saradnici bili su gnevni i željni krvi, gladni osvete.
Pominjala su se mnoga imena, a onda se jedan čovek izdvojio. Bio je to Zoran Uskoković Skole. Da bi se nekako spasao, jer je osetio da mu se nešto sprema, Skole, koga su svi opisivali kao izuzetno strpljivog, lukavog i osvetoljubivog, načinio je fatalnu grešku - progovorio je.
Skole je spas pokušao da nađe u javnosti, ali je lukavi mafijaš napravio je početničku grešku i rekao nešto što ga je koštalo glave, jer i ako su se Arkanovi osvetnici do tada dvoumili, Uskokovićeva sudbina je posle te izjave zapečaćena.
Skole je dan intervju, u kom je demantovao da je imao bilo kave veze sa Arkanovim ubistvom i da je zbog takvih insinuacija imao problema u privatnom i poslovnom životu.
Međutim, on je tada naglasio i da je prvi izjavio saučešće Arkanovoj udovici - Svetlani Ceci Ražnatović. Upravo u tome leži njegova kobna greška. Iako je važio za kriminalca, brzog na obaraču, Skole je toga dana bio najbrži na telefonu, ne shvatajući da je napravio fatalni poziv.
Zaboravio je, naime, nepisano pravilo srpskog podzemlja: najveću čitulju i prvi izjavljuje saučešće onaj koji je ubio ili naredio ubistvo žrtve.
"Čitav Beograd zna da smo Arkan i ja imali zajedničke poslove u vezi sa fudbalom, da smo ulagali u dobre igrače, ali da smo sarađivali i u drugim poslovima. Bili smo dobri prijatelji. Nikada nismo razmenili ružnu reč, niti dolazili u situaciju da se zbog nečega posvađamo. Kad je Arkan ubijen, zvao sam i Cecu i Mandićevu porodicu da izjavim saučešće. Dao sam umrlice prijateljima. Niko od uhapšenih za ubistvo u istrazi me nije pomenuo", rekao je tada Skole u intervjuu koji je dao oko mesec i po dana posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana, po povratku u Srbiju iz inostranstva, gde je bio u vreme atentata u "Interkontinentalu".
Ipak, ta Skoletova izjava nije bila u potpunosi tačna. Arkan i on su zaista imali zajednički posao, prodaju jednog fudbalera na čijem transferu je zarađeno mnogo novca koji je uglavnom ostao kod Ražnatovića. Tada je Skole, sa jednim telohraniteljem, došao u poslastičarnicu "Ari" koju je držao komandant SDG da vidi gde je ostatak novca koji mu je, kako je mislio, od tog transfera pripadao.
On je dodao i da je u vreme ubistva Arkana bio u inostranstvu i da je došao u Srbiju samo na nekoliko meseci, a takođe je tvrdio i da je imao neprijatnosti sa poslovnim partnerima zbog pisanja medija u Srbiji koji su strani novinari odmah preneli. On je tada rekao i da medije u Srbiji nije tužio jer je uspeo "da izgleda nesporazum".
Ipak, Skole ovim intervjuom pre sebi naneo štetu nego što je otklonio sumnje. Znalo se da je on u odličnim odnosima sa pojedinim učesnicima atentata, koje je policija, ali i ljudi iz podzemlja, u međuvremenu identifikovali, a to su bili Dobrosav Gavrić, Milan Đurić Miki i Dragan Nikolić Gagi.
Skoleta su prvo pokkušali da smaknu bombom koja je podmetnuta u ulaz zgrade u kojoj je stanovao u Ulici Vidikovački venac broj 10, 25. aprila 2000. godine. Njega je neko pozvao telefonom, bomba je trebalo da bude aktivirana dok je Skole bio u ulazu, ali napad nije bio dobro sinhronizovan i Skole je ostao nepovređen. On je tada izjavio: "Znam ko stoji iza ovoga". .
To saznanje Skoletu nije mnogo pomoglo. Nekoliko dana kasnije, bio je mrtav. U poteri i pucnjavi 27. aprila 2000. godine, Skoleta je sreća definitivno napustila. Glave su mu došli pripadnici Zemunskog klana koji su ga izrešetali, zajedno sa njegovim telograniteljem, policajcem Milošem Stevanovićem.
Mnogo godina kasnije ubistvo je priznao Sretko Kalinić, koji je pre tačno 23 godina likvidirao vođu Miljakovačkog klana.
- Na jednoj krivini sam ispalio nekoliko komada u Skoleta i završio njegovu pohlepnu i pokvarenu karijeru. Priča se da smo jurili Skoleta 15 minuta, međutim, to nije istina. Trajalo je najviše minut i po – otkrio je Sretko Kalinić.
Kurir.rs