Ministar prosvete Branko Ružić istakao je da nasilje ne nastaje u školama, već da je reč o društvenom fenomenu. Ali da kada je reč o prosveti, radiće se na prevenciji nasilja. kao jednu od tačaka tih mera istakao je povećanje broja odnosno kapaciteta stručnih sadnika: psihologa, defektologa
Milja Krivokuća i prof. dr Dragan Simeunović, članovi grupe Ministarstva prosvete za prevenciju nasilja i Bojan Borovčanin, predsednik udruženja nacionalne inteligencije "NIT" gosti su koji su zajedničkim snagama dali predloge o mogućim propustima i rešenjima.
Krivokuća je predočila stručno uputstvo sa ciljem a se poveže sa drugim sistemima, radi podrške nastavnicima i roditeljima.
- Moramo povećavati osetljivost, a roditelji imaju više poverenja u školu, često se desi da nastavnici nešto sugerišu, a da roditelji ne reaguju - kaže Krivokuća.
"Potencijal nasilja je u svakom od nas".
- Mi smo vrlo agresivni stvorovi i mi smo najkrovoločniji stvorovi na svetu, a nijedna vrsta ne ubija svoje kao mi. Mi smo biološki spremni da ubijemo, čak i zbog malog povoda. Ono što ga usmereva i obuzdava su društvene i socijalne okolnosti. Zato postoje religije, koje su okrenute toleranciji. Najviša funkcija religije je tolerancija. Kada je reč o ovom događaju, svi govore kao da je u pitanju normalno dete. Urađeno je nešto toliko nenormalno, da ne možemo reći da je ono dete bilo normalno. Ono mora biti vrlo pažljivo pregledano.Vrlo interesantan izbor žrtava. Zanimljivo je da je od devet - osam devojčica. To treba psihijatri da utvrde. Ovde se ističe samo jedna od okolnosti, što kaže Ivo Andrić "čudovišni splet okolnosti" - kaže Simeunović.
Prema njegoom mišljenju jedan od uzroka je što je dečak bio odlikaš.
"Niko nikad nije voleo odlikaše".
- U provinciji se to ceni, ali kod nas je to blam, maltene, biti odličan. Pored svega imate roditelja koji se drži seoskih običaja, koji rano uči dete da rukuje oružjem. U nekim sredinama se to radi, ali u gradu je to opasno. Deca danas igraju igrice i kad se to sve spoji imamo očigledan rezultat. Mi ne možemo suzbiti ambiciju roditelja da dete bude odlično. MI se možemo bolje ponašati prema oružju, ali možemo ga naterati da vode veću brigu - rekao je Simenunović.
Blagovčanin predlaže da se pređe sa priče i teoretisanja na dela.
- Mi moramo sa teorije da pređemo na dela. Ovo nas dovodi do toga da su deca i statistički podaci sve gori i gori. Kada ste videli tu decu da se smeju od srca i igraju u dvorištu? Izgubili smo taj osećaj. Hajde da pričamo o uzrocima! Oni ljudi koji treba da se bave pedagogijom, roditelji i bake i deke, kao i nastavnici nisu u toj meri sa decom. Nastavnici su ugroženi i moraju da budu plaćeni. Porazgovarajte sa tim ljudima koji rade taj posao. Oni imaju problem da povise ton i da bilo koju "radikalnu" meru urade - kaže Boroovčanin i nastavlja.
- Ne pričate sa tom decom. Deca su ovo očekivala! Rešenje je da se bavimo edukacijom, da povećamo plate prosvetnim radnicima. Naša deca nisu sposobna za osnovne fizičke radnje. Mi se decom ne bavimo na dubinski način - kazao je Borovčanin.
Kurir.rs