KAKO PRISTUPITI DECI POSLE TRAGEDIJA: Ne prisiljavajte ih na razgovor, slušajte ih i budite im podrška! VAŽNI SAVETI STRUČNJAKA!
Objavljeno
05.05.2023. 17:12h
→ 17:14h
Shutterstock
Stravična tragedija koja se desila u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru potresla je čitavu naciju! Mnogi se pitaju kako sada da pristupe svom detetu, kako da pričaju o onome što se desilo!
Brojne ustanove otvorile su besplatne telefonske linije za psihološku podršku kako za decu, tako i za roditelje.
Organizacija Siguran roditelj objavila je uputstvo za roditelje kako razgovarati sa decom o tragediji. Oni navode da decu prvo treba pitati šta znaju i kako se osećaju.
- Recite im da je normalno da budu uplašeni i zabrinuti. Podelite svoja osećanja sa njima. Recite im da su sada bezbedni i da će sada svi odrasli (roditelji, učitelji, nastavnici, policija) raditi na tome da ostanu bezbedni i dalje. Objasnite im da se ovakve stvari dešavaju veoma retko. Pratite znake traumatizacije kako spavaju, apetit, funkcionisanje sa školskim obavezama, socijalni deo, nivo uznemirenosti, pojačan strah od odvajanja od roditelja.
- podstaknite ih da nastave s radnim obavezama i rutinom
- obratite pažnju ako neki učenik menja ponašanje
Kurir
Jelena Manojlovićfoto: Kurir
Psihoterapeutkinja Jelena Manojlović ističe za Kurir da roditelji ne bi trebalo da odstupaju od rutine koju imaju deca.
- Decu ne treba prisiljavati na razgovor. Kada im se dete obrati, treba da ih saslušaju strpljivo, roditelji često greše pa drže deci monolog. Tinejdžeri u tom uzrastu ne trpe roditeljski autoritet, već pokušavaju da se identifikuju sa vršnjačkom grupom. Nažalost, kod nas je patologija postala normalna. Važno je da roditelji ne osuđuju svoje dete i da, ako primete negativno ponašanje kod deteta, ne nastupe odmah sa kritikom, nego da pokušaju da se spuste na dečji uzrast i da im njihovim jezikom obrazlože zašto je to pogrešno.
Ko je odgovoran
Sve kreće od kuće i porodice
Ko je odgovoran - škola, mediji, Ministarstvo prosvete...? Deca modele ponašanja uglavnom donose od kuće, tačnije od svojih roditelja, kaže struka.
- U ovom slučaju najveća krivica bazične porodice je neprepoznavanje promena kod deteta. Mi, roditelji, vaspitavamo decu, decu ne vaspitava rijaliti, ne vaspitava ih politika, kriminalci, sve kreće od kuće. Put do pakla je popločan najboljim namerama, ali roditelji nisu dovoljno emotivno pismeni. Ne želim da kažem da su roditelji kompletno krivi, ali nisu osluškivali njegove potrebe, zanemarili su emotivne potrebe - navodi Manojlovićeva i dodaje:
- Deca ne uče slušajući, već gledajući. Ako ja gledam nekog kriminalca u rijalitiju, moje dete će gledati mene kako to radim i smatraće da je to normalno. Moramo stalno razgovarati sa decom i svojim modelom ponašanja im pokazati šta je dobro, a šta ne.
Napominje da je veoma važno da roditelji pričaju sa decom i o vršnjačkom nasilju.
- Oni treba da prihvate i da reaguju, a ne da negiraju. Svačije dete može da bude dečak koji je izvršio ovaj zločin, zato moramo decu da slušamo i da ih pratimo u ovim ludim vremenima, da budemo malo i inspektori, da uzmemo telefon da vidimo šta gledaju na internetu. Ako primetimo neke promene, da reagujemo, ali bez vređanja, naš zadatak je da korigujemo ponašanje dece.
Saveti Instituta za mentalno zdravlje
Kako da se roditelji ponašaju s decom
- Pokušajte da zadržite rutinu s detetom
- Ograničite im izlaganje televiziji i vestima
- Budite iskreni sa decom i podelite s njima onoliko informacija koliko su u stanju da podnesu
- Kada razgovarate sa decom, prilagodite razgovor njihovom uzrastu i nivou razumevanja
- Slušajte njihove strahove i brige
- Važno je da deci potvrdite da su njihova osećanja važna
- Dajte im do znanja da će odrasli učiniti sve što je u njihovoj moći da zaštite njihovu bezbednost
- Uverite decu da je svet dobro mesto za život, ali da postoje ljudi koji rade loše stvari
- Nakon školske pucnjave, fokusirajte se na pozitivne akcije koje se preduzimaju kako bi se smanjio rizik od sličnih događaja u budućnosti