Vanja Bulić ime je dobio na lutriji, a radni vek je proveo kao novinar. Po njegovom romanu snimljen je film "Lepa sela lepo gore". Priredio je dnevnik iz Haga Veselina Šljivančanina, a napisao je i romansirane biografije glumaca Petra Božovića, Miše Janketića, Marka Nikolića, Lazara Ristovskog i Jelisavete Seke Sablić, ali i Ace Lukasa. Ipak, najponosniji je što je otac trojice sinova.
Rođen sam 1947. godine, po obrascu nove države: majka Bosiljka iz Cetinja i otac Dušan sa Durmitora započeli su zajednički život u Štipu. Otac je bio vojno lice, a majka gimnazijalka. Mene su napravili u Štipu, a rodio sam se u Kumanovu. Sestru su napravili u Kumanovu, a rodila se u Skoplju. Ime sam dobio tako što su očevi kumovi u oficirsku šapku ubacili cedulje sa tri imena - Kostja, Nikita i Vanja. Kum je izvadio ceduljicu sa mojim imenom, koje sam mnogo godina kasnije ukrasio na krštenju imenom Obrad.
Od Kumanova od Novog Beograda
Iz Kumanova smo se preselili u Sarajevo, gde je otac, inače predratni apsolvent prava, završavao neku višu vojnu školu, a odatle smo se odselili u Vipavu, u Sloveniju. Celo ovo putešestvije dogodilo se u prvih pet godina mog života. Iz života u Vipavi ostala mi je u sećanju samo jedna slika: moja sestra Branka i ja smo se igrali na tavanu oficirske zgrade jer su nam se deca smejala što ne znamo slovenački jezik i govorimo makedonski. Jednog dana kada smo otvorili vrata tavana, pred nama su lelujale noge obešenog oficira. Obukao je svečano odelo i stavio ordenje na grudi. Kasnije je jedan drugi oficir ubedio sestru i mene da nismo ništa videli na tavanu.
Novinarstvo
Kad sam izašao iz vojske, u Borbi su mi rekli da raspisuju konkurs za prijem novinara i da bi želeli da i ja budem deo nove ekipe. Konkurs je tako raspisan da je u njemu nedostajala samo moja slika. Rezultat: na "moje" mesto, za koje je bio potreban novinar rezervni starešina, primljena je devojka sa Poljoprivrednim fakultetom. Urednik mi je, skrivajući pogled, objasnio da je naknadno obavešten da je moj otac bio na Golom otoku, a Borba je list SKJ. U to vreme sam na jednoj svadbi upoznao svoju buduću suprugu Slađanu, Bulbulderku. Igrala je na stolu tako umešno da nije stala ni u jedan tanjir i nije slomila nijednu čašu. Odmah sam shvatio da će biti dobra domaćica i majka moje buduće dece. Presudilo je i to što je imala tri brata, što znači da nije bilo uzmicanja pred njenim predlogom da stanemo na ludi kamen.
Na moju sreću, pet godina kasnije na ulici me sreo Milomir Kragović, glavni urednik Omladinskih novina, u koje sam slao tekstove iz vojske. U ponedeljak mi je naručio tekst, u utorak, pošto sam tekst predao, zvao me urednik Grujica Spasović i pitao da li bih se zaposlio u Omladinskim novinama. Imao sam 32 godine i jedno dete. Noge su mi se tresle u strahu da opet ne stigne neko naknadno obaveštenje. U sredu smo u radni odnos primljeni Branka Krilović i ja, a posle dva meseca sam iz pripravničkog staža postao pomoćnik glavnog urednika.
Sve što nije moglo da bude objavljeno u zvaničnim glasilima, moglo se pročitati u omladinskoj i studentskoj štampi. Istovremeno, časopisi, posebno Duga, Nin i Zum reporter, oberučke su prihvatali novinare iz omladinske štampe. Interesantno je kako smo tada zapošljavali novinare u Omladinskim novinama: neko pošalje nekoliko dobrih tekstova i dobije telegram da se javi redakciji i dobije radnu knjižicu. Slaviša Lekić, na primer, došao je na preporuku svog budućeg kuma, koji mi je rekao da ima odličnog druga iz razreda koji ume da se bije i odlično piše pismene zadatke iz srpskog.
Urednik u Dugi
Osamdesete godine su bile godine novog talasa ne samo u muzici. Posle Titove smrti nastupile su godine slobodarskog blagostanja, koje su iznedrile rat i ubile jednu, tako smo tada smatrali, srećnu državu. Posle Osme sednice i dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji shvatio sam da je potpuna iluzija moja želja da pored tri sina dobijem i ćerku. Počeo je rat i moj najplodniji deo novinarskog rada. Bio sam pomoćnik glavnog urednika u Dugi, u kojoj je, pored sjajne muške postave, radilo i šest izuzetnih žena: Dada Vujasinović, Duška Jovanić, Mirjana Bobić, Zdenka Aćin, Ljiljana Habjanović i Vesna Mališić. One su pomogle da i muški deo redakcije ima realniji odnos prema ratu.
Biti svoj u vreme rata i misliti svojom glavom može biti pogubno za dotičnu glavu. Zbog tekstova u Dugi ubijena je Dada Vujasinović, čije ubistvo do danas nije rasvetljeno. Gotovo svakodnevno smo dobijali pretnje da će nam baciti bombu u redakciju, glavni urednik Milomir Marić nokautiran je u "Mažestiku", mene su jurili kolima... Jednog dana došao sam na posao, sekretarica mi daje slušalicu: koleginica iz Politike traži moju biografiju da napiše posmrtni tekst jer je Radio Ponos javio da sam ubijen prethodne noći. Kum Dragan je obukao crno odelo i krenuo da izrazi saučešće mojoj supruzi. Na ulazu u zgradu sačekao ga je drugi kum, takođe u odelu, i obavestio da je vest izgleda lažna jer sam pre pola sata krenuo na posao.
Karijera na televiziji
Devedesetih godina sam počeo da radim na televiziji, na Trećem kanalu, i napisao svoju prvu knjigu "Kako sam gajio blizance". Pored emisije "ZAM", koja mi je omogućila da preživim, jer sam putovao sa pevačima po Evropi, počeo sam serijal "Crni biseri". Emisija je emitovana devetnaest i po godina. Kad god su novi urednici pokušavali da joj promene koncepciju, prenosio sam je na drugu televiziju, a kad sam dobio otkaz na TV Hepi, "Biseri" su godinu dana emitovani na OBN u Sarajevu. Bilo je to vreme kada je ukinuta BK televizija, u kojoj sam prvo bio glavni urednik satelitskog programa i potom urednik zabavnog programa. Radio sam dve emisije - "Biseri" i "Od bisera grana".
Kad je BK TV ukinuta, tri godine nisam mogao da se zaposlim u Beogradu, pa sam jedne godine radio u Banjaluci na TV ATV, naredne u Sarajevu, pa zatim u televiziji Bate Gašića u Kruševcu. Jedan visoki funkcioner DB nekoliko godina kasnije je rekao Mariću da smo nas dvojica bili na crnoj listi jer smo još godinu dana ostali na BK i radili emisije za inostranstvo, u kojima smo napadali one što su ugasili televiziju. Uzgred, ugasili su i Dugu, koja se borila za njihov dolazak na vlast.
Kurir.rs
Bonus video: