FAMOZNO SVETISLAV BASARA: DAN POSLE
Na dan posle dana žalosti upriličenih posle dana masovnih ubistava, pod sloganom DA SVE STANE, upriličen je opozicioni protest PROTIV NASILJA, koji je izazvao cunami očekivanog vladajućeg i tabloidnog ibretenija. To je ibretenije, doduše, bilo za oktavu niže od uobičajenog, ali sva je prilika da će se brzo vratiti na fabrički tonalitet.
Kao i desetinama puta ranije, odupro sam se izazovu teorije zavere i zavodljive pomisli da je proteste naručio lično onaj protiv koga se protestovalo „pod plaštom protesta protiv nasilja“, dakle Vučić. A evo i zašto, što reko Blic. Milomir „Tabloid“ Brkić, koga su kontratabloidi označili kao „organizatora protesta“ - što je, inače, teška budalaština jer Brkića pas nema zašta da ujede - u jednom trenutku je „pozvao na ubistvo predsednika i čak mu opsovao majku (za tačnost informacije ne garantujem).
Siguran sam da je Brkić nastupio kao takozvani slobodni strelac, ali jbg, to što je rekao, rekao je na protestu opozicije i time konkurentskim, vladajućim tabloidima i telalima dao municiju da raspale po opoziciji. Već stotinama puta viđeno. Da podsetim: to je isti onaj Brkić kome je Koštunica preko direktora tadašnjeg MTS upumpavao pare da bi u Tabloidu objavljivao feljton u nastavcima s detaljnim opisima orgija u Prezidencijalnom konaku na kojima krle22 kara Tadića u bulju, a Šaper im drži sveću.
Sve se dakle nastavilo po starom i po starom će se i nastaviti. I sve je u postupanjima obeju zaraćenih strana bilo toliko shematizovano, toliko puta ponovljeno da mi uopšte nije jasno koje to „sve“ treba da stane. Kad je ovde sve stalo pre bogzna koliko godina. U tome i jeste lavovski deo problema: osim nasilja, ovde nema druge društvene dinamike. Posustalu stvarnost guraju tzv. ne-događaji, prepičkavanja na relaciji vlast-opozicija.
Patetičnu protestnu govoranciju održala je (navodno) nestranačka ličnost, određena profesorica književnosti, koja je između ostalih opštih mesta pročitala i sledeće, koje ću navesti po sećanju: „Mi smo narod koji je pun empatije i koji je kroz istoriju savladavao sva zla“. Ko ovde koga zajebava, zapitah se čuvši šta profesorica reče. Pa isto to bi, samo da je živ, rekao i Ćosić, isto to će - budući da su, bogu hvala, živi - reći i Bećković i Boškić Obradović i Mica Zavetnica i Ana Brnabićka, da ne dužim, svako ko hoće nešto da ućati uvlačenjem u narodno dupe.
Pa, čoveče, ako smo „narod koji je pun empatije, koji je kroz istoriju savladao sva zla“ - a jesmo moj qwrz - otkuda onda totalno odsustvo empatije i toliko zla i nasilja koja nas približavaju Hobsovom stanju rata svih protiv svih, koji bi - da nije (relativno) srećne okolnosti da niko nema muda - odavno izbio.
Da je tridesetogodišnji status quo neodrživ, jasno je i vrapcima pod beogradskim strehama, koji takođe jasno vide ono što retko ko drugo vidi: da i vlast i opozicija daju sve od sebe da ga što duže održe. Nešto će se zasigurno promeniti, ali s tom promenom ni vlast ni opozicija neće imati ništa. Posao će obaviti stvarni vladar Srbije - determinizam.