Iako je proglašen za najboljeg profesora Srbije za 2022. godinu, kaže da je suština posla sve veća odgovornost.
Njegov pristup predavanju je pedagoški i drugačiji, kaže da sa decom plače, jer samo je potrebno deliti emocije. On je surovo iskren, ali ga učenici obožavaju i jedva čekaju neku novu magiju sa njegovog časa.
Za Redakciju je govorio upravo Borko Petrović, profesor engleskog jezika Osnovne škole "Stevan Jakovljević iz Paraćina.
Previše smo se okrenuli sebi i previše je formalnosti, suvoparnosti, a Petrović shvata da obrazovanje neće pobeći.
- Sve ćemo stići, nisi učio engleski od prvog razreda? Nema veze, stići ćeš... Ali neke stvari životne ako preskočiš, ako jednu usputnu stanicu preskočiš, od koje se postaje čovek, onda se jednog dana probudiš i ne znaš ko si. Nemaš opipljiv osećaj realnosti. Nisi zavirio dovoljno dobro u sebe i nisi spoznao ko si. Mi danas prilazimo pedagogiji suviše knjiški.Treba pokazati i suze i znoj i krv, treba mnogo rada u učionici i pokazati i suze u učionici, treba pokazati đacima da mi proživljavamo sve njihove tragedije svakog dana u učionici - kazao je Petrović.
Povratna reakcija đaka je izuzetna. Prvo se iznenade pristupom kaže Petrović.
- Na primer kažem im danas radimo Frankenštajna. Videćemo danas ko je tu bio čudovište, da li taj naučnik, ili ono što je stvorio? To konstantno insistiranje na nauci. Da li je to put kojim čovek ide sve više, a sve više grešaka pravi na tom putu. Pa im pustim Pijev život (film "Life of Pee") . Šta će vam spasiti život i odrediti put? Uvek su na početku zbunjeni, ali kada im pokažem iz realnog života, oni shvate, nekad ostanu bez teksta, nekad plačemo zajedno, a nekad se pronađu u tome, pa se prepoznaju i imenuju emociju za koju nisu znali šta je i šta osećaju - rekao je Petrović.
Kod njega kada đaci dođu na čas uvek su relaksirani.
- Znaju da će kod mene na času dobiti neku ljudsku emociju serviranu uz sve ono što je gramatika i vokabular, oni znaju da će ih to sačekati kod mene i prosto vole da dođu na čas. Oni osete moj "vajb" i ja njihov "vajb", uvek izvlačimo iz najlošijih situacija nešto dobro. Mi pričamo o mnogim stvarima, teme su sa engleskog govornog područja i zapadne vrednosti, obrazovanje, filozofija, su često teme, rasizam, agresija, kontrola oružja, razne teme... Ali ono što je izvor je naš Ribnikar, i američki masakr u školi u Kolumbajnu, Kolorado. Mi nismo dobri prepisivači, ali ipak smo prepisivači Zapada. Pre, ili kasnije, sve dođe do nas. Zašto bismo mi bili pošteđeni i zašto bismo se smatrali nedodirljivim?Vidite krizu jednog društva, propast jedne civilizacije, kod omladine vidite to i zato smo krivi mi stariji, jer oni koriste oružja koja smo im mi ostavili! - ispričao je Petrović.
On je, zajedno sa učenicima, analizirao zbog čega su učenici u Koloradu i u Srbiji to uradili.
- Bili su usamljeni, nije im pružena pažnja i ljubav. Sa svakom generacijom sam shvatio da je ključ preko njihovih roditelja. Moji sastanci su uvek najduži. Shvatio sam, ako njih pridobijem, ako njima obajsnim, sve sam uradio! Morate naći suptilan način i prići roditeljima i naći njihovu pomoć, tako da oni shvate da ste vi njihovi partneri, a ne pretnja. Vlada neki antagonizam, kao da se roditelji sve više mešaju u naš posao. Moja filozofija je uvek bila trasparenta. Imam plan, želim da mi vi budete partner, doći ću kući kod vas, ako treba. Da oni shvate da ja to zaista želim. Uvek sve radim srcem i zaista mi je stalo i roditelji mi veruju, to je jako bitno. Nikada deca nisu kriva, ali moramo prepoznati problem na vreme - upozorio je.
Kurir.rs