"Da li znate šta vam deca rade na internetu, koga prate, na koga se ugledaju?", pitanje je koje se ovih dana često čulo u javnosti.
I MUP je zbog dva masovna ubistva izdao upozorenje da roditelji treba da se što više uključe i da deci ograniče korišćenje interneta, a da za društvene mreže uvedu nadzor.
Stručnjaci su, međutim sumnjičavi, smatraju da bi se restriktivnim merama stvorila atmosfera nepoverenja ili čak dodatnog bunta, a da deca žive svet koji su prethodno stvorili odrasli. A stvoreno je nasilno društvo, prepuno zločina i lažnog sjaja.
Crveni alarmi su se definitivno upalili!
Da li imamo moć da reagujemo, da li je pametno uvoditi zabrane ili postoje neki drugi mehanizmi kontrole? O ovoj temi su diskutovali gosti Usijanja, dr Ljubiša Božić, sudski veštak i specijalista sudske medicine, Dragana Ivanović, imdr terapeut i psiholog i Ivan Điković, informatičar.
Ivanović je komentarisala zahteve roditelja, pa je iznela mišljenje stručnjaka oko najadekvatnijem ponašanju škole zbog date situacije:
- S obzirom na to šta se sve desilo, takav događaj je zaista velika trauma. Ovo što su roditelji tražili je veoma razumno. Smatram da nije trebalo da deca krenu u školu sedam dana nakon toga šta se desilo. Čula sam od roditelja kakva je reakcije dece bila, a to je da su se bojala. Tamo bi trebalo da pored svih, bude više osoba koje su stručne za rad na traumi. Ta deca ne moraju samo da završe ovu školsku godinu, već i da nastave život sa traumama koje su doživeli.
Božić je komentarisao to što kod dece postoji veliki strah da će dečak ubica biti na slobodi s obzirom na to da nije krivično odgovoran zbog godina:
- Naravno da postoji mogućnost da se to desi u nekom trenutku, a teško je prognozirati tačno kada. Tačno je da nema krivičnu odgovornost. Slušajući zahteve koje su roditelji postavili kao uslov za početak nastavka škole, primetio sam da su zatražili rekonstrukciju događaja, odnosno da žele da znaju čitavu istinu. Svim roditeljima, koji su trenutno u strahu, samo istina može da pomogne. Da se sve zna, da se sve ogoli, a ne da pojedine stvari budu kao sa strane i da se ne zna šta se dogodilo.
Điković je pričao o internet regulativi države, pa je tako nabrojao dva razloga država u kojima je zabranjen Tik-Tok:
- Sve društvene mreže imaju svoju internet regulativu, budući da su u vlasništvu privatnih kompanija. Tako da jedan određen sadržaj nije moguće plasirati. Postoje države koje prave regulativu, u Americi postoji neka regulativa, a Indija i Pakistan su u potpunosti zabranile pristup Tik-Toku. Indija nije to uradila zbog morala i sadržaja, već zbog nemogućnosti da ima uvid u to na koji način se upotrebljavaju privatni podaci korisnika. Pakistan je zabranio iz moralnih razloga.
Kurir.rs