Ljudi koji "trbuhom za kruhom" odlaze u inostranstvo da tamo žive i rade veoma često se opredeljuju za - Nemačku.
Tamo je dosta naših ljudi, a zapošljavaju se na raznim radnim mestima. Oni koji tamo odu, na mrežama dele svoja iskustva. Neko ima lepa, neko ružna. Tako je jedan korisnik mreža objavio šta mu se nije dopalo kada je otišao u tu zemlju da tamo živi i radi.
- Evo treći mesec u Nemačkoj... Ne mogu da verujem da u ljudima (Balkanci) nije ostalo skoro ni malo ljudskosti, preko 100 ljudi upoznao naših.
- Glavna tema razgovora tu počinje i tu se završava: - Kolika je satnica? - Pošto plaćaš stan? - Auto na rate... - nabraja Srbin, pa dodaje:
- Međusobno se ne podnose, pomoć i druženje to tek nikako, većina prespava vikend, umorni su od 8h rada za koji su plaćeni, dole radili 16h i vikend i još pitanje je za platu (300-400e)...
- I ono kad kažu što dalje od naših, sve više kapiram kako sam ovde. Nije mi jasna još jedna stvar, od kud ovoliki broj "nepismenih" ili polupismenih ljudi ovde, kako su došli do viza? Dovoljno vam je da pročitate par objava na grupama i videćete da sam u pravu... Morao sam ovu konstataciju da napišem. Pozdrav svim Balkancima, došli ste da radite da bi ste živeli, nemojte da živite samo da bi radili - zaključio je on.
Ispod njegove objave su pisali ljudi sa sličnim iskustvima;
- Ja još nisam srela naše ljude ovde, a da se vole, da ne zavide jedni drugima, da se ne ogovaraju, da ne vode glupe priče tipa koliko košta nešto što su kupili itd. Neverovatno je da kad naši ljudi odu u neku drugu zemlju, da sve najgore ljudske osobine izađu na površinu. Sa mnogim našim ljudima ovde imam gorka iskustva.
- Ti međuljudski odnosi... to sam skontala za par dana u Berlinu... nije mi trebalo ni mesec dana. I sve te naše izreke pokažu se kao tačne kad - tad...
- Sve istina. Od naših samo problem da imas u većini, čast izuzecima. A glupaka koji su došli gore ima mnogo, čast izuzecima malom broju. Srećno se vratio i nikad više.
Kurir.rs
Bonus video