Evrovizija u Srbiji ne može da se zamisli bez Duške Vučinić! Ovo je zaključak koji se stekao nakon neviđene panike gledalaca prilikom gafa u prvom polufinalu, kada nije mogao da se čuje glas čuvene komentatorke.
Tad su svi pomislili da Duška neće prenositi ovogodišnju Evroviziju. Mreže su se usijale od komentara "gde je Duška", a kad su tehničke smetnje bile otklonjene, svima nam je laknulo kad smo čuli prepoznatljivi glas.
I nakon tri dana od finala Evrovizije, na kojoj je pobedila Švedska predstavnica Lorin, a srpski predstavnik Luk Blek zauzeo 24. mesto, i dalje se priča o hit komentarima Vučinićeve koji su nas zasmejali i oraspoložili.
Zbog toga smo s Duškom razgovarali o svemu što se dešavalo prethodnih dana jer je ona najveći utisak ovogodišnje Evrovizije, prema odluci gledalaca.
Jeste li uspeli da sumirate utiske?
- Nisam imala dovoljno vremena za to. Jedna neobična Evrovizija za mene, koja imam iskustvo kada je ovo takmičenje u pitanju, sledeće godine biće 20 godina kako pratim Evroviziju. Neobična je bila po mnogo čemu, ali pre svega moram da kažem da je naš boravak u Velikoj Britaniji obeležila tragedija koja se dogodila u Srbiji. Zaista, u jednom trenutku smo pomislili da je besmisleno što smo u takvom trenutku na takmičenju koje nosi posebno raspoloženje i veselje, a mi nismo mogli da odgovorimo tome. Srećom, pa su organizatori, novinari, pa i ostali takmičari imali empatiju prema tome i to nam je mnogo pomoglo.
Kako je izgledala ovogodišnja Evrovizija van kamera?
- Razočarana sam u BBC kao jedan od najrespektabilnijih javnih servisa u Evropi. Mislim da su mogli mnogo bolje i da nisu odgovorili zadatku onako kako bi oni morali da urade.
Na šta konkretno mislite?
- Organizacija nije bila na zadovoljavajućem nivou, ali to je ono što smo mi preživljavali i to nije bitno jer se ne vidi na ekranu. Zvuk je bio jako loš. Mi svi dolazimo ranije na Evroviziju upravo zato da bi te probe doprinele savršenom nastupu. Onda se desi polufinale, pa se čuje glas koji ne treba da se čuje. Toga je bilo i tokom našeg nastupa, ali i kod drugih izvođača. Očekivala sam da će tokom neke od večeri u intervlaktovima i pauzama biti neka britanska muzička zvezda, koja god, a toga nije bilo. Prvo veče je obeležilo to što skoro nijedan komentator nije imao prenos, mešali su se glasovi, pa sam ja 15 minuta čekala da se otklone smetnje.
Znate li da je u Srbiji zbog toga nastala velika panika?
- Čula sam (smeh). Ja sam vrlo ambiciozno počela da prenosim i odjednom mi stižu poruke "zašto ne prenosiš", a ja u tom trenutku već deset minuta pričam i prenosim program. Onda shvatam da nešto nije u redu, pa su mi kolege iz Beograda javile o čemu se radi.
Na osnovu komentara ljudi na mrežama stekao se utisak da veliki broj njih Evroviziju gleda zbog vašeg načina komentarisanja, a ne zbog samo takmičenja.
- To je jako lepo čuti, mada ja to tako ne doživljavam. Stiglo mi je dosta lepih poruka tokom sva tri dana, a posebno nakon finala, kad su mi ljudi pisali: "Hvala što si nam ulepšala veče i vratila osmeh na lica posle svega što je bilo ovih dana."
U čemu je tajna, zašto vas fanovi Evrovizije toliko vole?
- Ja nisam simultativni prevodilac, već komentator, dakle, moram da sve to oplemenim i učinim prenos zanimljivijim. To su godine iskustva, a i moja priroda, jer sam beskrajno iskrena. Ono što mislim, ja ću da kažem, uz dozu pristojnosti, naravno. Dešavalo mi se da mi ljudi kažu: "E ono što smo mi pomislili, ti si upravo izgovorila." Mislim da nam kao društvu treba više takve opuštene medijske komunikacije, sa emocijama i iskrenošću.
Ima i onih koji ne vole vaš način rada.
- Kako da ne. U našem poslu je najbolje kada imate i pozitivne i negativne kritike. Ako imate samo pozitivne, to nije dobro, ako su samo negativne, onda se sklonite i nemojte raditi taj posao. Meni je sasvim u redu da ima i onih koji me ne vole. Bila je jedna grupa "Love and hate Duška", pa to je čarobno, uživala sam čitajući to.
Mi smo morali da napravimo poseban tekst "Duška Vučinić briljirala" zbog interesovanje čitalaca.
- Videla sam, fenomenalno je. Meni se zaista desi da nekad i zaboravim šta sam rekla posle toliko sati i kad izađu komentari, umrem od smeha, pomislim: "Da li je realno da sam ovo izgovorila?"
Koji vam se najviše dopada?
- Mislim da je pobednički onaj kad sam rekla da mi se čini da se Lorin bori da izađe iz solarijuma. Ali meni je zaista delovalo kao da se žena muči s poklopcima od solarijuma (smeh).
Da li neke od svojih komentara unapred smislite?
- Ne može, bilo bi neprirodno. Desilo se da sam se zaista rasplakala tokom izvođenja numere "You'll Never Walk Alone", to me potreslo i takve momente ne možete da planirate. Svaki komentar iz mene izađe kada nešto doživim u datom trenutku.
Je l' postoji nešto što nije trebalo da kažete tokom prethodnih godina?
- Nisam uvek bila opuštena kao poslednjih šest ili sedam godina. Pre toga sam bila televizijsko lice, radila sam novinarski posao, ali kao komentator ne. U početku sam se trudila da sve bude tačno, precizno, a s vremenom sam shvatila da Duška mora biti Duška. Moguće da sam imala neki komentar koji je pogrešno protumačen ili se ja nisam dobro izrazila... Podsetiću vas, možda su vam najviše zamerili kad ste napustili prenos 2007. kad ste shvatili da je Marija Šerifović pobedila.
- To je bilo strašno, mislila sam da će neko da me linčuje. Ali ja u tom trenutku nisam imala izbora. Nisam zbog euforije napustila kabinu, nego iz praktičnih razloga. Bila sam na vrhu arene i imala sam pet minuta da strčim do bine, gde je Marija, i da uradim uživo intervju koji treba da se emituje u svim zemljama. Došli su organizatori do mene s dve kamere, oni trče, ja trčim... Svakakvi su komentari bili, ali to su situacije kad moraš da reaguješ u trenutku. Dakle "trči Duška dole koliko te noge nose, pobedili smo, završeno je", a ono "doviđenja, pozdrav iz Helsinkija" stvarno je u tom momentu bilo nebitno, tako i sad mislim.
Uvek zdušno navijate za Srbiju kao pravi patriota.
- Apsolutno. Ono što je moje, naše, to je najbolje kad izađemo van granica naše zemlje. Ovde kod nas možemo da komentarišemo da nam se nešto ne sviđa, ali ako je to izabrala Srbija, onda je to za mene najbolje na svetu.
Ivan Ercegovčević