Sabor Srpske pravoslavne crkve, što je njeno i najvažnije telo, počeo je redovno majsko zasedanje u kripti beogradskog hrama Svetog Save gde je služena i liturgija patrijarha Porfirija sa vladikama iz zemlje i inostranstva.
Poslovnikom o radu Sabora je predviđeno da se prvo usvoji dnevni red i podnesu eparhijski izveštaji. Potom se razmatraju druge teme, crkvene i šire, a redovno je tema i Kosovo jer se u "francusko-nemačkom planu" navodi da će strane formalizovati status Srpske pravoslavne crkve.
Godišnje redovno zasedanje Sabora, iza zatvorenih vrata, traje desetak dana i završava se izdavanjem saopštenja u kojem se navode najvažnije odluke.
Gost jutarnjeg programa koji je otkrio izaoze i zadatke SPC je Petar Bogdanović, vikarni episkop toplički Srpske pravoslavne crkve.
Prvo je rekao da crkva u svakom vremenu ima kreativni dijalog sa problemima naroda.
- Izveštaj o radu i glavnim odlukama sabora, javnost će biti upućemo preko javnih glasila SPC, nakon završetka rada sabora. Ono što mogu da kažem o odnosu crkve prema savremenim društvenim temama i izazovima, jeste da je u samoj prirodi crkve da ona nije sa ovog sveta, ali da živi u njemu. Samim tim u svakom vremenu ima kreativni dijalog sa svim problemima koje mi kao crkva prepoznamo da se tiču duhovnog bića našeg naroda - započeo je Bogdanović.
Potom se osvrnuo na to kako crkva reaguje na dve tragedije koje su nas zadesile, ali i kako pronaći utehu u moru tuge.
- Najveći naš neprijatelj jeste smrt. Naravno, mi se svi od te činjenice na svakakve načine branimo i nekako zaobilazimo tu realnost. Najteže je kada nam se ta surova realnost otkrije u bizarnom i besmislenom smislu. Jedno od najoštrijih sečiva smrti jeste besmisao. Kada čovek imao smisao, veru, nadu, cilj... Onda i stradanje može da prihvati. Imamo slučaje u našoj istoriji da su ljudi odlazili na dobrovoljno stradanje. Vrlo je teško kada se probudi jad i jauk u čovekovoj duši i kada kaže 'žašto?', to pitanje upućeno Bogu, a odgovor bi bio taj da je Bog otac svog sina poslao na stradanje - rekao je Bogdanović, pa dodao:
- U ovim danima kada smo svi opkoljeni tom tugom, nije to lako reći ali moramo da nađemo u sebi snage i hrabrosti, i da svi mi ostali propovedamo veru i nadu. Naravno da ovakva tragedija ne može da bude poništena, uvek će ostati jedna praznina.
Kurir.rs