Zbog, citiram, „pozivanja na promenu ustavnog uređenja iz člana 309, stav 1, krivičnog zakona Srbije i zbog mogućnosti da u najkraćem roku ponovi krivično delo“, Milovan Brkić je uhapšen i određen mu je pritvor od 30 dana. Uz napomenu da je jadno ustavno uređenje koje bi Brkić mogao promeniti, tužibapstvu se ne može ništa prigovoriti. Postupilo je po zakonu.
Neprijatno pitanje br. 1: da li bi srpsko tužibapstvo postupilo na isti način da je Brkić na protestnom skupu dreknuo „ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji“? Osnovano sumnjam da bi, jer je legion ime dilberima koji su to uzvikivali - i nastaviće da izvikuju - a da ni protiv jednog nije podneta krivična prijava zbog raspirivanja rasne, verske i bla-bla mržnje.
Neprijatno pitanje br.2: da je, recimo, Porfirijevu rodno nesenzitivnu homiliju izgovorio, da kažemo, Visoki Vučić, da li bi to izmaklo Bećkovićkinoj utiskovnoj pažnji ili bi to bio utisak veka, kakve crne nedelje? Idemo dalje. Pitanje br. 3: da li je Porfirijeva homilija ostavila dobar utisak na Bećkovićku? Ma jok! Decidirano ne. Pitanje br. 4: zašto je onda Bećkovićka nije zapandrčila među utiske? Evo zašto, što reko Blic: zašto što bi to bilo u suprotnosti sa odredbama o nenapadanju samoupravne interesne zajednice Slavskog pojasa.
Pitanjima, kao ni utiscima, nikad kraja. Pitanje br. 5: zašto srpsko tužibapstvo nikada nije podnelo krivičnu prijavu protiv Sime Spasića zbog obilja istih kaznenih dela koja je počinio Brkić? Odgovor je isti kao prethodni. Zbog samoupravnog sporazuma vladajuće interesne zajednice.
Srpsko društvo tokom dvesta i kusur godina potucanja po bespućima povijesne zbilje nijednog trenutka nije dokonalo da ne postoje „dobro“ i „loše“, „korisno“ i „štetno“, „naše“ i „njihovo“ nasilje, da je nasilje, slepo, anacionalno, neselektovano, vrlo slično bojnim otrovima, koje nepredvidivi vetrovi istorije očas posla okrenu protiv onoga ko ih je lansirao.
Onomad je u Crvenom kartonu gostovao Pavle Grbović - po mom sudu političar s najvećim potencijalom - kome sam postavio neprijatno pitanje br 6: sasvim je u redu, rekao sam, što se „demokratska“ javnost uzibretila i usprotestovala zbog nelegalnog rušenja u Savamali, ali da li je bilo u redu što ista ta javnost pet sitnih para nije davala - kamoli usprotestovala - zbog mnogo masovnijeg i nelegalnijeg rušenja Beograda po naređenju tadašnjeg premijera, belanovićkog Nepomenika, da se poslužim Bakićevom terminologijom.
Pavle se složio da ni jedno ni drugo nije u redu, ali stekao sam utisak - koji me je možda varao - da mu je rušenje Savamale nekako nasilničkije od rušenja celog Beograda; neka me Grbović demantuje delovanjem u godinama koje slede.
Hoćete li da vam otkrijem zašto se demokratska javnost nije uzibretila i usprotestovala zbog rušenja Beograda? Delom zato što najmanje polovinu građana Srbije boli qwz za bilo koje rušenje, delom zato što je Beograd rušio naš, slavski čovek, delom zato što se - kad se Kusturica s bine prodrao „gde ste, pacovi“ - preostatak građanstva usro od straha.