Počela je i uveliko traje tzv. obojena revolucija. Da li će uspeti, videćemo. Za sada, najprimitivnijom manipulacijom, koristeći emocije naroda koji je žestoko pogođen strašnim tragedijama koje su nas zadesile, dotična gospoda, uglavnom anarholevičarski nastrojena, odlučila su da probaju da se domognu vlasti bez izbora. Šta god da im se ponudilo u smislu dijaloga da se pronađu određena zajednička rešenja koja bi bila na korist društvu, odbili su. Odbili su i razgovor o izborima. Vele, neće na izbore, već hoće u prelazne vlade i da se izbori posle nekog vremena održe onako kako su oni zamislili.
Svaki dan po društvenim mrežama prete kako će da zatvaraju funkcionere SNS, kako će da streljaju, da ih jure po ulicama, da će da plivaju. To bez blama govore ljudi koji su univerzitetski profesori i koji su sami sebi prišili epitet elite. Žali bože ko studentima predaje. Napadaju besomučno Crkvu, patrijarha, ruže srpsku tradiciju i gotovo da najavljuju novu 1946. godinu i novu Oznu u akciji. Ostalo je još samo da krenu s brijanjem sveštenika i vladika.
Miting koji će se održati 26. maja je simbol borbe ovog naroda za pristojnu Srbiju. Svesni su toga i ovi što manipulišu emocijama građana zatečenih posle dve strašne tragedije. Njima je taj miting trn u oku, jer će se lepo videti koliko su oni minorni, a kolika je podrška naroda Vučićevoj politici. Tada će na ulice Beograda doći ona pristojna Srbija koju stalno napadaju da je krezuba, sendvičarska, ona koja trpi iživljavanje dokonih ljudi da blokiraju međunarodne saobraćajnice i da se toga nimalo ne stide. Da, doći će ona Srbija koja nikom ne preti da će ga ubiti, vešati, juriti po ulicama, već naprotiv, to je ona Srbija koja i protivnika gleda kao brata. Koliko ih taj miting boli, dokazuju iz dana u dan jer vode kampanju protiv njega izmišljajući kako se ljudi prisiljavaju da dođu u Beograd, kako im se preti otkazima, kako se popisuju...
Poenta je u tome da se na svaki mogući način ljudi odvrate da dođu na miting, jer se to ne dopada jednom tajkunu koji sve više upada u finansijsku krizu. Zbog njegovog ličnog interesa, a svakako i zbog stranog faktora, udružuju kuso i repato, samo da stvore haos i da im obojena revolucija uspe. Tajkun, vlasnik dve strane televizije koje emituju program u Srbiji, ne može da čeka još četiri godine, jer je kasa presušila. Bačene su silne pare u vetar sponzorišući ovakvu opoziciju, televizije su nalik televizijama u SSSR za vreme Staljina, plus što ne donose nikakav profit, premijerligaš mu je ispao u Čempionšip. Sve u svemu, težak kanal. Zato je valjda neophodno u Srbiji napraviti ambijent kao da je građanski rat, jer bože moj, tajkunu je nestalo para.
Dakle, velika bitka predstoji. Verovatno nikad teža. Možda će SNS i otići u opoziciju, ali plamen borbe će biti upaljen, jer prepustiti zemlju ovima što bi da streljaju, vešaju, da jure po ulicama neistomišljenike, jednostavno nema smisla. Borićemo se i pobedićemo zbog Srbije ove što hoće vlast bez izbora.