Iako je šira televizijska publika najbolje pamti po ulogama opasnica koje je oživela pred kamerom, glumica Jelena Gavrilović dobila je šansu da još jednom iskaže i komičnu stranu svog karaktera. U sitkomu "Moja Slavice", koji studenti treće godine filmske i televizijske produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti snimaju u saradnji sa RTS, tumači lik Vesne, šefice pošte, gde poštanske službenice i radnik obezbeđenja provode svoje uobičajene radne dane ispunjene raznim dogodovštinama.
Pored Jelene, u sitkomu igraju i Maja Šuša, Nikola Šurbanović, Jelena Puzić, Nataša Aksentijević, Ognjen Nikola Radulović, Ivan Kirinčić i Nada Dulić, a specijalni gost je reper Igor Panić Nući. Režiju sitkoma potpisuje Sara Kamarit, dok su scenario napisali studenti treće godine FTV produkcije Marta Alimpijević, Danilo Joković, Milica Stolić i Mila Todorović, pod mentorstvom profesora Gorana Pekovića i stručne saradnice Martine Krivokapić.
Nepisano je pravilo da se glumci rado odazivaju pozivima studenata.
- Prihvatam rad s njima i kada nemam vremena. Imala sam već priliku da sarađujem na jednom sitkomu sa studentima profesora Pekovića i bila je to jedna od najboljih saradnji pa u šali kažem da neka generacija može i da me preskoči (smeh). Vrlo su daroviti i dragi, i baš mi je drago što smo radili i ovaj put. Dosta tih studenata izraste u veoma ozbiljne producente i uživanje je gledati ih kako stasavaju.
Veoma su ozbiljni i organizovani, a odnos prema glumcima im je divan. Ulivaju nadu da naš film i televizija imaju budućnost. Obično se kreativnost očekuje od reditelja, ali i ovi mladi producenti su takvi. Smejali smo se i dok smo čitali scenario. Snimanje je bilo naporno, ali oni su sami napravili i scenografiju, angažovali druge sektore... Uvek mi je žao kada ti sitkomi, koji se snime kao njihove ispitne vežbe, ne dožive svoju premijeru na televiziji. Ideje su im fenomenalne i ponekad mnogo bolje od onoga što se inače prikazuje.
Mislite li da njih vodi mladalački entuzijazam, koji kod nas starijih kasnije nekako iščezne?
- Odbijam da odrastem. Za naš posao je neophodno da ostanemo velika deca jer onog trenutka kada izgubimo radost igranja, postajemo svesni da nismo baš izabrali dobar posao. Birala sam posao koji volim da ne bih morala nikada da radim. Prijala mi je njihova energija, uvek me podmladi i da mi dodatni elan. Lepo je kada vidiš mlade koji imaju taj žar u sebi, a onda na krilima te njihove energije lako poletiš i lako zasijaš.
Rukovodite li se i sećanjima kako je bilo lepo kada je i vama neko pomogao na početku?
- To je tradicija. Među nama glumcima se zna da mi uvek pomažemo, ne znam da je neko odbijao studentske filmove i predstave. To je nešto što se ne odbija. To je ta ruka koja ti se pruži na početku i da ti lep vetar u leđa. I veoma volim tu našu tradiciju, koja traje kao neki prećutni dogovor među nama.
Hoćete li prisustvovali premijeri pilot-epizode 3. juna na Producentskom danu pri Fakultetu dramskih umetnosti?
- Naravno. Uvek je dobro organizovan i to je, pre svega, deo ispita producenata jer im je zadatak da organizuju taj dan, koji izgleda kao jedan ozbiljan mini-festival.
Prija li vam sitkom kao žanr?
- Nisam imala mnogo prilike da igram u komedijama, iako sam se na fakultetu u njima odlično snalazila. Reditelji su me kasnije uvek doživljavali drugačije, pa sam dobijala specifične uloge. Ali obožavam tu masku koju nosim, jer mi ponekad omogućava da se sakrijem od onoga ko sam u stvari. Sada je bilo veoma zabavno uraditi ovakav sitkom. Deca su pokazala kako se direktno iz klupe može na televiziju (smeh).
Kako vam je legla šefica Vesna?
- Ona je upravnica pošte, mlada žena na koju je ljubavni ožiljak s jednog letovanja ostavio veliki trag. Pustila sam studente da sami izaberu šta je to što treba da igram, mada mi glumci retko kad biramo šta igramo.
(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)
Bonus video: