Kanski filmski festival je već u punom jeku, a uvek se traže neki događaji koji su obeležili filmski spektakl na Azurnoj obali. Jedna je svakako susret tadašnje starlete u usponu Bridžit Bardo i slavnog slikara Pabla Pikasa. To se dogodilo u aprilu 1956. godine.
Kada su se sreli na promenadi La Croisette, Bridžit je tada bila u braku sa svestranim filmašem Rodžerom Vadimom. Stanovali su u brdima iznad Kana i upravo pripremali njen probojni film “I Bog… stvori ženu”. Vadim je bio iskusniji od nje u filmskom marketingu, a počeli su sa“zabavljanjem” kad je njoj bilo 13 godina. Tada je već imala nešto malo glumačkog iskustva, ali oboje su znali kakva je važnost pojavljivanja na kanskom šetalištu La Croisette.
Bridžit je 1953. snimila svoj prvi holivudski film “Čin ljubavi” renomiranog Anatolea Litvaka, u kojem je imala malu sporednu ulogu. Ali kad se skinula na plaži u uski bikini sa cvetnim uzorkom, mediji su se raspametili. Zbog tog filma nije morala nikuda da putuje, pogotovo ne u Ameriku, jer se snimalo na francuskoj rivijeri, ali od tog razdoblja fotografi pomno prate glumicu, koja je među prvima uvela običaj poziranja na kanskoj plaži u oskudnom kupaćem kostimu. On se održao sve do danas, ali sve manje “zvezdica” se moglo pohvaliti da im je to pomoglo u karijeri. Da biste se proslavili, uvek se morate predstaviti s nečim novim.
Pikaso se doselio u vilu pokraj Valariusa iznad Kana 1948. i tamo je napravio svoj studio. Eksperimentisao je s glinom i keramikom, kupovao je namirnice u obližnjem dućanu, račune je plaćao čekovima sa svojim potpisom, a vlasnik ih nije unovčavao, nego prodavao zainteresovanim kolekcionarima. Godine 1956. imao je u Kanu dokumentarac “Tajna Pikaso” koji je režirao Henri-Džordž Kluzot, dobitnik Grand Prixa za “Nadnicu za strah” iz 1953. Film je bio itekako zapažen jer je reditelj naterao umetnika da slika za kameru.
Nešto pre premijere u Kanu, Bridžit se najavila slikaru i kad joj je on odgovorio da nema ništa protiv neobavezne posete, obavestila je o svom potezu magazin Life, koji je s njom poslao svog pouzdanog fotografa Žeromea Bijera. Znači, nije to bila nikakva slučajnost, nego precizno osmišljena reklamna zamisao. Šta je Bridžit time htela da postigne? Da je Pikaso naslika? Možda, no u tom periodu on je imao svog stalnog modela, Lidiju Korbet, poznatu i kao Silvet David. I ona je bila slikarka i radila kipove u glini. Godinu ili dve ranije sreli su se na promenadi La Croisette, Bridžit je bila s Vadimom, a Lidija s Pikasom. Muškarci su odmeravali žene, a između njih dve mogla se osetiti neka vrsta tenzije.
Nakon toga Lidija je ustanovila da je Bridžit ukrala njen imidž, kosu skupljenu u “konjski repić”, no govoriti o imitaciji u ovom je slučaju ipak pomalo nezrelo. Silvet je izgledala kao zrela žena, a Bridžit kao nestašna tinejdžerka.
Na fotografijama koje je toga dana snimio Bijer, Bridžit je u različitim raspoloženjima. Ponekad zainteresovano prati šta Pikaso radi, oslikava tanjir od keramike ili nešto drugo, a na nekima kao da se duri jer joj on nije ispunio neskrivenu želju i obećao da će je naslikati. Za to je ipak trebalo nešto više.
Da su se Vadim i Bridžit malo strpeli i pričekali premijeru filma “I Bog… stvori ženu”, koji je od nje napravio megazvezdu (čak je i u Americi to bio veliki hit), pa da su ga nakon toga posetili, teško da bi se Pikaso odupro takvom iskušenju. Ovako, za nju je Pikaso tada već bio prošla stvar.
Krajem 1957. razvela se od Vadima, a u dramama “U slučaju nesreće” uz Džina Gabina, u režiji Kloda Otant-Lare, i u “Istini”, koju je režirao upravo Klozlot, nastojala je da se predstavi kao ozbiljna glumica. Epizoda s Pikasom je zaboravljena, ali kanska arhiva ponovo ju je aktualizovala.
Kurir.rs
Bonus video: