ŠTA DALJE? Na godišnjicu zauzimanja Marijupolja, PAO JE BAHMUT, očekuje se da je Rusima otvoren put za ofanzivu prema Slavjansku
Posle 224 dana, na samu godišnjicu zauzimanja Marijupolja završila se bitka za Bahmut, ai ne proglašenjem pobede s jedne i priznanjem pobede s druge strane, nego medijskim ratom i negiranjem.
Ovu bitku sada već neki nazivaju najkrvavijom bitkom u Evropi u 21 veku gde su se sukobili ruska plaćenička vojna kompanija Vagner koja je imala pomoć ruske vojske i ukrajinska vojska koja je u taj grad koji je pre rata brojao 80.000 stanovnika poslala svoje najelitnije jednice koje su se sa vagnerovcima borili za svaki stan, soliter, dvorište, ulicu, gde su se juriši smenjivali i po nekoliko puta dajući posmatračima koji su sve to gledali sa daljine kao da se odvija neka nova Staljingradska bitka.
Ukrajinci za sada i dalj ćute, ali stranice na društvenim mrežama već govore, doduše uvijeno u obalnde da je Ukrajina izgubila bitku za Bahmut.
I sam ruski predsednik Vladimir Putin je u subotu kasno uveče čestitao grupi Vagner na zauzimanju Bahmuta i naveo da će za to biti odlikovani.
„Svima koji su se istakli biće uručene državne nagrade“, napominje Кremlj.
U subotu kasno uveče oglasilo se i rusko ministarstvo odbrane, kratkim saopštenjem:
„Na Artjomovskom taktičkom pravcu, kao rezultat ofanzivnih dejstava Vagnerovih jurišnih jedinica, uz podršku artiljerije i avijacije Grupe snaga Jug, oslobođenje Artjomovska je završeno.
Prvi u subotu oko 14 sati objavio je šef vojne grupe Vagner Jevgeniji Peigožin koji je zajedno sa svojim borcima razvio rusku vojnu zastavu i zastavu vojne formacije Vagner i saopštio da je kompletni grad u rukama te vojne formacije.
Prigožin je dodao da će trupe te vojne formacije konsolidovati zonu u gradu i linije izvan grada, a onda 25. maja se povući iz grada na odmor i obuku, sa čime je nagovestio da je misija te organizacije u ratu u Ukrajini za sada privremeno završena i da će se na poziv ruske vojske vratiti, ako bude potrebno.
Ovde se pokazalo da ono što sam govorio o taktici u bici za Bahmut je bilo tačno. Naime još u martu tekuće 2023 sam napisao sledeće:
Suština je da su se Rusi u bici za Bahmut okrenuli taktici koja se vodila u vreme Drugog svetskog rata zapravo za vreme Staljingradske bitke, a to je stvaranja tzv. obruča. Ovde nije Zapadni koncept munjevitog ratovanja i zauzimanja teritorija, već su se odlučili na jednu drugu koncepciju a to je mrvljenje otpora. Znači stvaranja da se skup vojnika gde je u ovom slučaju negde oko 50 do 60 hiljada vojnika skoncentrisano na jednom mestu, vi sada lomite njihov otpor. Stvaranjem ne samo mrtvih, iako je to poželjno već da vojnici budu van upotrebe i na drugi način ranjeni ili traumatizovani. Ta bezvoljnost za borbu je ono što Rusi sada žele da postignu. Znači da uvuku što više ukrajinskih vojnika, da slome njihov otpor da bi u nekoj sledećoj fazi mogli da krenu u ofanzivnu operaciju.
Кo bi mogao da nasledi Vagnerovce u Bahmuru, Artomsku ili Artemjovsku za sad nije poznato, ali se nazire da bi to mogle biti sveže čečenske jednice iz sastava odreda AHMAT i da će oni držati liniju odbrane uz pomoć ruskim VDV na bokovima.
Već sad se očekuje da je zauzimanjem Bahmuta otvoren put za ofanzivnije operacije s obzirom na to da su gradovi koji su blizu Bahmuta već nekoliko dana pod konstantnim raketnim i udarima dronova kamikaza po ključnim pozicijama ukrajinske vojske.
O tome koliki su gubici na obe strane u bici za Bahmut je za sad teško govoriti, jer su većinom neprecizne inforamcije i svaka strana je iz propagandnih razloga preuveličavala ili smanjivala brojno stanje. Jedino što se može reći za celu priču jeste da su ti gubivi ogromni, kako u ljudima tako i u borbenoj tehnici.
Inače ukrajinska vojska je u grad poslala sve što je mogla od zapadne tehnike od lakih oklopnih vozila, oklopnih transportera do tenkova. Pravo pitanje bilo bi šta je od te tehnike preživelo, s obzirom da je dosta olušpina bilo vidljivo po ulicama i dvorištima između zgrada.
Oni ranjenici koji su evakuisani svedočili su o paklu koji se tamo odvijao. Ono što je interesantno bilo je da je u samom gradu ostalo bilo dosta civila uprkos tome što je bitka počela još 8. oktobra 2022. godine.
Završnica bitke za Bahmut bila je poznata po nekoliko protivudara na bokovima po ruskim snagama, dok u samom gradu nastavljeno je zauizmanje četiri četvrti koje su pretvorene bile u bastione na periferiji. Suština ukrajinskog zadržavanja i protivudara nije bila ofanziva kako je neko tvrdio nego omogućavanje evakuacije, ranjenih i preostalih snaga pošto se utvrdilo da je pad grada neminovan.
I u ovom slučaju medijski spin je imao značajnu ulogu sa objavljivanjem gomile snimaka da je bitka i dalje u toku.
Šta dalje?
Osnovno pitanje koje se logično nameće već sad jeste šta će biti posle bitke za Bahmut.
Bahmut odnosno Artjomsk kako ga Rusi zovu nalazi se severno od grada Gorlovke, Važnost ovoga grada za Ukrajinu je u tome što je bio jedan od velikih železničkih čvorišta za snabdevanje ukrajinskih trupa u Donbasu.
Inače početkom oktobra 2022. vojni komentator Boško Jovanović opisao je značaj Bahmuta za ukrajinsku vojsku. On je tad napisao da Ukrajinci trebaju da urade sve da zadrže Slavjansk/Bahmut, jer zadržavanje na liniji Кramatorsk-Slavjansk/Bahmut bi dozvolilo da se između Dnjepropetrovska, Кijeva i Donbasa napravi nekoliko odbrambenih linija. Fortifikacija neće nikad biti prevaziđena i uvek će biti potrebna.
„Ako Rusi zauzmu Bahmut odnosno Slavjansk, krenuće na Кramtorsk i naravno na dalje uništavanje železničke, energetske i vodne infrastrukture“, napisao je tada Jovanović što se i na kraju dogodilo.
Sredinom decembra 2022. Goran Stojanović je u svom autorskom tekstu opisao zašto je Bahmut veoma važan za ukrajinsku i rusku vojsku.
"Oslobađanjem grada Artjomovska, Ruska Armija će kontrolisati značajno transprotno čvorište i većinu puteva ukrajinske logistike na ogromnom području. Omogućiće Ruskoj Armiji da nastupa dalje od prve linije i ugrožava druga utvrđenja na kontaktnoj liniji i ostvariće primat za bolju pripremu terena za očekivanu ofanzivu.
Grad Artjomvsk predstavlja važnu raskrsnicu i glavni logistički putevi severnog Donjecka prolaze kroz njega, najvažnija magistrala M03 prema Slavjansku. Pored toga od Artjomvska ka jugu preko Majorska vodi železnička pruga do Luganska i na kraju do same Rusije.
Tako da zauzimanje samog grada i okoline, posebno Severnodonjeckog puta će omogućiti ruskoj logistici dobru polaznu tačku i centar snadbevanja za očekivanu ofanzivu prema Slavjansku i dalje. Oslobođenje Bahmuta ili Artjomvska bi sigurno u velikoj meri uticao na situaciju u Soledaru i dao Rusiji bolji pogled na dolinu Bahmutovke, što dovodi do pretpostavke da će se ukrajinske odbrambene linije morati povući dalje na zapad, a Ruska Armija bi time zaobišla druga utvrđenja ne kruži se jugozapadno ka Toretsku preko područja Dilijevke koje nije ni približno tako dobro utvrđeno i zaokružili bi ukrajinske snage na ovoj liniji kontakta, i stavili visove pod kontrolu vatre, što bi postepeno dovelo do uništenja žive sile po principu kotlova, i povlačenje ukrajinskih snaga iz Toretska, napisao je tada on.
Drugi vojni kometator Aleksandar Кiš ima drugačiji pogled, koji je izneo još 11 marta:
- Ukrajinska strana je po svaku cenu odbijala da povuče vojsku iz bezizlazne situacije u opkoljenom gradu, trpeći strašne gubitke, dok su borci privatne vojne kompanije “Vagner” na ruskoj strani, skoro sasvim bez direktne vazdušne i artiljerijske podrške sa popriličnom brzinom uspevali da savladaju regularne snage Ukrajine.
Sam grad je u bezizlaznoj situaciji a ukrajinska vojska je namerno žrtvovana.
Postavlja se pitanje zbog čega je Кijev odbijao da povuče vojnike iz užasa u Bahmutu, gde nisu i nemaju šansi za odbranu.
Neki izvori govore da su vojnici u Bahmutu žrtvovani političkom odlukom, i strahom Zelenskog da će mu povlačenje narušiti podršku u narodu ali i pred stranim saveznicima – NATO paktom. Tu se spominju i velika razilaženja izmedju vojske koja je zahtevala povlačenje da bi se izbeglo okruženje i bezrazložno uništenje – i Zelenskog koji živi na svojoj propagandi i izjavama da će osloboditi celu Ukrajinu, pa mu povlačenje svakako ne ide u korist. Ako se to ispostavi kao tačno – biće to prvi primer i slučaj u istoriji da je jedan privatna kompanija do nogu potukla oružane snage jedne suverene države – i to snage koje su imale svakakvu podršku SAD i NATO pakta koji su se smatrali do sada najvećom svetskom silom u istoriji.
Postoji i drugi smer razmišljanja a to je da je Ukrajina odlučila da pokuša još jedan, poslednji i odlučujući boj – pokušaj kontraofanzive da se odblokira Bahmut, Rusima nanese odlučujući poraz i da se preuzme inicijativa na frontu koja je odavno u ruskim rukama.
Ovo nije toliko nemoguće – da je u Кijevu došlo do sinergije ideja zapadnih instruktora i savetnika iz zemalja NATO i SAD, i političkih struktura u Кijevu koji smatraju da su sposobni da ruskoj vojsci nanesu odlučujući i poražavajući udarac.
Takav smer razmišljanja je posledica široke propagande koja ruske snage strahovito potcenjuje, a ukrajinske uzdiže u nebesa. Ukrajinci i njihovi Zapadni savetnici se pozivaju na “uspehe” ukrajinaca u koncentrisanim udarima na slabo branjene i razrešen snage Rusije oko Harkova, što su pak odmah proglasili svojom briljijantnom vojnom pobedom. Tako da sada postoji velika mogućnost da se oslanjajući na to – uglavnom medijsku “slavu” pokušaju koncentrisani udar na ruske snage.
Kurir.rs/Tvfront.rs