U periodu raspada Jugolsavije rizikovao je život izvlačeći izbeglice, ranjenike i vojsku iz zemlje koja je gorela u građanskom ratu. Tako je leteo i po 14 puta dnevno u najtežim uslovima.
Kada se završio rat na prostoru bivše države i JAT ponovo stao na noge, usledilo je NATO bombardovanje 1999. godine. Bilo je samo pitanje vremena kada će bombe pasti na aerodrom u Beogradu.
Tada je ponovo rizikovao sopstveni život, i sa nekoliko kolega je spašavao drugu porodicu, onu u kojoj je proveo četiri decenije, Jatovu flotu.
Nakon petog oktobra, zbog podrške Miloševiću, našao se na udaru nove vlasti. Ostao je upamćen kao jedan od najboljih srpskih pilota.
Stevan Ignjatović, legendarni avijatičar Jugoslavije, gostovao je u emisiji "Crna hronika" na Kurir televiziji.
Prvo se osvrnuo na citat i obrazložio strašne scene koje je doživeo, nije mogao da sakrije emocije dok se prisećao najtežih dana za otadžbinu ali i njega.
- Uspomene su teške, bilo je surovo da gledate da neko u ime srpstva odlazi da ratuje, ali ne da brani srpstvo, već da pljačka. Ubijali su nedužne i vraćali se kao pobednici, milioneri ili uspešni privrednici. Bilo je surovo gledati one beogradske lopove koji otimaju savremene automobile tog doba i voze ih ka Beogradu. Bilo je surovo gledati da se u avion, u koji može još mnogo ljudi da stane i raznog vojnog tereta, ubacuju automati za kockanje koji se prenose u Beograd. Bilo je surovo gledati tadašnje rukovodioce koji sa ogromnim koferima svakodnevno putuju na relaciji Banjaluka Beograd. Najsurovije od svega toga je bilo gledati kako su svi oni imali papire tadašnje vlasti i odgovornih ljudi sa raznim potpisima i pečatima koji su im davali neograničena ovlašćenja - rekao je Ignjatović.
Ignjatović je suštinski bio jedan od prvih svedoka o tome šta se dešava u Sloveniji pred početak rata. Boravkom u Ljubljani uvideo je prvi šverc naoružanja za slovenačku vojsku odvojenu od JNA.
- Rano sam sleteo iz Beograda sa ciljem da nastavim dalje. Primetio sam čudne aktivnosti na aerodromu. Oko 7 i 20 ujutru uvideo sam da ruski Topoljev 154, ali sa ukrajinskim oznakama, sleće pravo na aerodrom i parkira se na platformu koja je predviđena za kargo avion, otvara svoja vrata i odatle iznose topove, mitraljeze, minobacače... Koji se odmah postavljaju oko aerodroma, ali i na sam aerodrom - rekao je Ignjatović.
Potom se osvrnuo na momenat kada se usudio da sve to zabeleži u vidu fotografije, ali i da su mu je upravo ta hrabrost na kraju spasila slobodu, ali i život:
- Mogu reći da mi je to spasilo slobodu i život. U neku ruku sam ostao delimično zarobljen na tom aerodromu, ali uz pomoć jednog momka sam uspeo da odem. Sklonio je sve one prepreke koje su bile oko aviona, pa sam uspeo bezbedno da izađem na pistu. Želeli su da me zadrže i da zarobe taj avion i mene. Ja sam to sve snimao, uspeo sam da pobegnem zahvaljujući tom momku, sa kojim sam se sreo desetak godina nakon toga. Došao sam u Beograd i tada su krenuli da me privode Državna bezbednost, Vojna bezbednost i da me vode kod generala Slovenca, koji je bio direktor kontrole letova.
Ignjatović je rekao da su ga tada optužili da je ugrozio bezbednost vazdušnog saobraćaja, aviona, ali i ljudi.
- On me je najviše optuživao da sam ugrozio bezbednost aviona, putnika, vazdušnog prostora SFRJ i borbena dejstva ratnog vazduhoplovstva. Zato što sam bez odobrenja kontrole letenja ljubljanskog aerodroma poleteo. Kontroler se uopšte nije javljao, iako sam ja njega redovno obaveštavao. To je tako trajalo sve do trenutka kada sam izvadio aparat i pitao ga da li zna šta se dešava na tom aerodromu. Potom sam taj aparat dao vojnom oficiru bezbednosti, onda sam to dao oficiru u civilu državne bezbednosti, ali i šefu koji je bio tu prilikom mog saslušanja.
Kurir.rs