MILOVAN JOVANOVIĆ: (A)SAD
Sirijski predsednik Bašar el Asad se, prvi put od 2010, pojavio na samitu Arapske lige u Džedi, gradu na Crvenom moru. Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman otvorio je samit, rekavši da se nada da će povratak Sirije u Arapsku ligu doneti stabilnost regionu.
Arapska liga je međunarodna organizacija osnovana 1945. u Kairu i broji 22 zemlje članice. Glavni ciljevi lige su jačanje saradnje između arapskih država i koordinacija zajedničkog političkog delovanja. Asada je dočekao saudijski prestolonaslednik princ Muhamed bin Salman, čovek koji je u poslednjih osam godina najviše zagovarao rušenje sirijskog predsednika. Uparivanje dvojice lidera rezultat je diplomatskog naleta saudijskog prestolonaslednika, koji teži regionalnom zbližavanju sa istom odlučnošću i snagom koju je prethodno uneo u konfrontaciju svog kraljevstva s najvećim rivalom Iranom.
Uprkos protivljenju pojedinih arapskih zemalja sa Alžirom na čelu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je prisustvovao samitu Arapske lige na poziv Bin Salmana. Zelenski je od čelnika arapskih zemalja zatražio da podrže ukrajinski narod i pomognu ukrajinskim muslimanima. Rijad je do sada odbijao da uvede sankcije Rusiji i radio dosta toga u interesu Kremlja. Uz obnovu veza sa sirijskim režimom, arapski čelnici razgovarali su i o stanju u Sudanu i Jemenu.
Poslednjih meseci Saudijska Arabija je obnovila diplomatske veze sa Iranom. Okončala je višegodišnji rat protiv pobunjenika u Jemenu, koje podržava Iran, i insistirala na povratku Sirije u Arapsku ligu. Ovo je trijumfalni povratak El Asada posle više od deset godina izolacije, a ujedno i sraman poraz čitave međunarodne zajednice sa SAD i EU na čelu, koje su ga optuživale za ratne zločine, zverstva, torturu i upotrebu hemijskog oružja. Od svih arapskih zemalja koje su članice Arapske lige, jedino se Katar protivio normalizaciji odnosa sa Sirijom i njenim predsednikom. Doha je uz Rijad izdvajala najviše novca za naoružavanje i finansiranje sirijske opozicije i džihadističkih grupa. Podsećanja radi, članstvo Sirije u Arapskoj ligi suspendovano je 2011. nakon reakcije Asadovog režima na narodnu pobunu u toj zemlji.
Građanski rat u Siriji, koji traje duže od decenije, razorio je zemlju, proizveo brojne žrtve, užasnu humanitarnu krizu i ostavio duboke ožiljke na sirijskom narodu. Mnogi građani žive u teškim uslovima, u izbegličkim kampovima ili privremenim skloništima.
Pobeda Bašara el Asada i povratak Sirije u Arapsku ligu još jedan je neuspeh predsednika Bajdena i američke politike na Bliskom istoku, pogotovo nakon ponovnog približavanja Irana i Saudijske Arabije uz posredovanje Kine. Vidljivo je bilo da učešće sirijskog predsednika na samitu nije prijalo Vašingtonu. Iz Bele kuće je poručeno da je njihov stav jasan i da oni neće normalizovati odnose sa Asadovim režimom i da ne podržavaju one koji to čine. Neslaganje oko Sirije između Vašingtona i njegovih partnera naglašava promenu dinamike u američko-bliskoistočnim odnosima. Arapski lideri optužuju Sjedinjene Države da zanemaruju region i fokus prebacuju na konfrontaciju s Kinom i Rusijom. Najtragičnije od svega jeste to što se stiče utisak da su sve sirijske žrtve krvavog rata postale samo brojke koje se nikoga ne tiču. Tužna lekcija ponovnog prijema Sirije u Arapsku ligu ostaje još jedno svedočanstvo da na kraju, nažalost, i najkrvavije diktature, ako imaju jake saveznike, mogu pobediti i opstati.