KAUBOJ MEĐU POLICAJCIMA UBIJEN MUČKI S LEĐA: Biže su se svi plašili i poštovali ga, sve mu je krenulo naopako posle OVOG ubistva
Navršilo se 27 godina od ubistva Miroslava Bižića Biže.
Smrt ga je zatekla samo nekoliko meseci otkako je napustio policiju i otvorio detektivsku agenciju. Inspektor Bižić ubijen je hicima u leđa 21. maja 1996. na stepeništu ispred starog tržnog centra "Stari Merkator" na Novom Beogradu.
Dok je radio u policiji, Bižić je imao veliki autoritet među kriminalcima, pogotovo kada mu je u zaduženje pripao i zadatak da vrbuje kriminalce za potrebe tadašnje Savezne državne bezbednosti. Pojedine kolege su ga opisivale kao "kauboja koji je obožavao i kriminalce i policajce", igrao se pištoljima i voleo da paradira prepričavajući dogodovštine s kriminalcima i njihovim "akcijama" u inostranstvu. Novinari su zabeležili da je govorio kako ima "jaču ekipu od države", misleći na kriminalce koje je angažovao za saradnju.
"U nekim situacijama delovao je kao malo dete", opisao ga je stariji kolega.
Bivši kontraobaveštajac Božidar Spasić jedan je od onih koji su se našli na mestu ubistva nedugo nakon što se ono dogodilo.
- To je bilo oko pola 11, otišao sam na lice mesta, a uviđaj je već bio završen. Ostali su tragovi iza njega, pucano mu je u mozak - kaže Božidar Spasić.
Ubica u belom mantilu, koji je pucao iz oružja sa prigušivačem odmah je pobegao sa lica mesta.
- Ubijen je kao pas. Pošto su pare bile kod njega, znači da nije pljačkan, neko je imao cilj samo da ga ubije - kaže Vanja Bulić.
Miroslav Bižić, Biža, nije bio tipičan beogradski inspektor. Mirio je policajce i kriminalce i uspostavljao balans između jedne i druge strane zakona.
- On je voleo ulicu i ulica je volela njega. Voleo je jednu vrstu fer pleja između policije i ulice i to je prelazilo neke konvencionalne linije odnosa. On je bio čovek od poverenja - kaže advokat Goran Petronijević.
Njegov "pad" počinje posle ubistva u "Nani", gde je likvidiran Andrija Lakonić zvani Laki posle svađe sa najboljim prijateljima, takođe "zvučnim" imenima podzemlja, Darkom Ašaninom i Veselinom Veskom Vukotićem. Bilo je to u noći između 22. i 23. marta 1990. godine. Na mestu ubistva našao se i inspektor Bižić, što je policiji probudilo sumnju da je umešan u incident.
- On je jako bio dobar sa Darkom Ašaninom, koji je bio jedan od učesnika tog ubistva. On je neovlašćeno otišao na lice mesta i tamo prišao ubijenome i izvadio jednu putnu ispravu koja se nalazila kod ubijenog. I tada počinje progon Bižića - kaže Boža Spasić.
- Za ubistvo u Nani niko nije odgovarao, a to samo upućuje na to da su ga ubili ljudi koje je policija štitila. Svi su radili na tome da se sklone dokazi, a tek posle nekoliko dana su se svi okomili na Bižića - kaže Vanja Bulić.
Tada počinje rat dve službe - savezne i republičke i ispostavilo se da su kriminalci vrbovani u dvorištu srpske službe u Gradskoj policiji. Ceh za to platio je Bižić koji je i osumnjičen da je pomagao ubicama Lakonjića.
- Uhapšen je, osuđen i dobio je otkaz u službi, iako nije uradio ništa što neko drugi ne bi uradio na njegovom mestu. To je bio jedan od najboljih policajaca koje je Beograd imao - kaže Spasić.
Nakon policijske službe, otvara svoju agenciju za pronalažnenje automobila.
I posle 27 godina ostaje samo da nagađamo ko je ubio inspektora Bižića.
- Uvek sam smatrao da je iza toga stajao neki tajni deo policije - kaže Spasić.
A ko je bio Miroslav Bižić Biža?
Kriminalci su ga se plašili, a kolege su ga poštovale iz jednog prostog razloga, mogli su od njega da nauče posao.
Poštovao ga je i čuveni forenzičar Časlav Ristić.
"Ja sam ga poštovao, iako ga nisam toliko dovoljno poznavao. Ali uvek kada je davao bilo kakve izjave, kada je bilo šta pričao za novine, ili kada je pričao sa kolegama on je uvek istacao da poštuje posao, kriminalističke tehnike, odnosno današnje forenzike. Poznavao je taj posao, cenio je taj posao, i znao je da na pronalaženju izvršioca nekog krivičnog dela glavni posao snose kriminalistički tehničari. Uviđaj, ustvari od njih sve počinje", kaže Časlav Ristić u "Pričama sa uviđaja", a prenosi Mondo.
"Kao neka anegdota jeste, 89. ili 90. u gradskom SUP-u bili smo na doručku. Kada smo se vraćali jedan kolega i ja, koji ga je mnogo bolje poznavao od mene, sreli smo Bižu u hodniku. U to vreme novinale su pisale o Biži kao čoveku koji je bio strah i trepet za kriminalce, pogotovo za maloletnike. Jer je u to vreme bio i načelnik službe za maloletničku delikvenciju. I pitao ga je kolega: 'Je li Bižo boga ti, je l' istina ovo što pišu u novinama, da ti uvek sa sobom nosiš dva pištolja', Biža se nasmeje i kaže: 'Ajde bre ne pričaj gluposti. Ne nosim dva pištolja, uvek samo jedan pištolj. Šta će mi dva pištolja? Ja mogu da radim i bez oružja. Mene toliko kriminalci cene i poštuju da mogu da radim bez oružja', na šta ga je kolega pitao: 'Je l' mogu ja da proverim da li ti nosiš dva pištolja', 'Naravno, izvol'te'. Zavukao mu je ruku i ispod pojasa i pronašao je revolver. A onda sam mu ja rekao: 'Pogledaj u čizmama'. Stavio mu je ruke u kaubojke, i iz čizme zaista izvadio 6 35 pištolj u to vreme. I onda smo se svi mi nasmejali", prisetio se Časlav.
(Kurir.rs)