Postoje tvrdnje da je masakr u OŠ Vladislav Ribnikar posledica toga što nismo intervenisali pre poslednjeg trenutka. Odnosno, da su postojale manje indikacije i pomeranja granica u nedoličnom ponašanju društva.
Jako dugo živimo u klimi koja je veoma nasilna i njegov sadržaj se veoma eksplicitno deli.
Danas postoji isuviše izvora iz kojih deca mogu da crpe nasilje, da ga vide, a najekstreminiji i da ga uvaže i praktikuju.
Verujte, oni znaju imena tih ljudi koji promovišu nasilje, kod nekoga može to biti okidač, jer neko možda ima pozadinu koja je već na neki način bila načeta i nestabilna.
Kada dete treba odvesti kod psihologa i kako se stvoriti imunitet na ekrane koji promovišu nasilje, govorili su gosti "Usijanja" Dragana Milanović psiholog i prof. Milan Petričković FPN.
Radmila Vulić Bojović, psiholog je otkrila šta je moglo da ukaže na ovu tragediju, ali je i spomenula promene na koje roditelji moraju da obrate pažnju. Njeno izlaganje možete pogledati u videu:
Naime, na ekskurziji u sedmom razredu u Francuskoj, ubica je spavao sklupčan na fotelji iako mu je bio dostupan normalan krevet u sobi. Milovanović je iz ugla psihologa analizirala ovu situaciju:
- To jeste znak da detetu nije dobro i da se nešto dešava. Ako je to primećeno na ekskurziji onda bi trebalo da se zapitamo ko je video i da li se to prijavilo roditeljima nakon dolaska sa ekskurzije. To je jako bitna stvar. Da se neko sedam dana tako ponaša, to već mora da bude upadljivo. To je jedan od znakova da se nešto dešava, nije prirodno da neko tako spava nedelju dana. Čak i da dete negira i da kaže da je sve okej, opet treba sve to proveriti. Na koji način će se taj razgovor obaviti zavisi od koga koliko roditelj poznaje dete i kako komuniciraju. Doduše, uvek može da se obavi razgovor i sa stručnim licima.
Petričković je rekao da taj položaj spavanja aludira na nesigurnost i ugroženost koju dete oseća:
- Pozicija roditelja i vaspitni proces je vrlo kompleksan i složen. S druge strane, kažu mnogi umni ljudi, da je preduslov imati ljubav i biti iskren u vaspitnom procesu. Dodao bih još jednu komponentnu, a to je pitanje ljudskog znanja. Roditelji vrlo često u toj ulozi trebaju da poseduju određena znanja iz oblasti psihologije. U pitanju je da je neko imao malo znanja iz oblasti dečije razvojne psihologije. Svako drugi bi primetio da ta pozicija u kojoj je spavao je zgrčenost i fetusni položaj. To je položaj osobe kojoj treba zaštita, koja je nesigurna, ugrožena. Kažu da to ima povezanosti sa odnosom prema majci i ocu.
Potom se osvrnuo na vreme, te je ukazao na elementarne propuste roditelja ubice.
- Vreme je jedna varljiva kategorija. Mi prolazimo kroz neku izmišljenu formu koja se zove vreme, pa od nas zavisi da li ćemo i za šta imati vremena. Postoji fraza 'ko želi i hoće, naćiće vreme.' U ovom slučaju podrazumevam odnos prema roditeljima. Oni moraju da budu vrsta slušača, čitača i posmatrača kako bi konstantovali određene ispade. Ko god ima elementarno znanje iz psihologije mogao je da uoči da tom detetu nešto u socijalnom i emotivnom kontekstu nedostaje - rekao je Petričković.
Milovanović se osvrnula na to šta danas podrazumeva dobar odgoj.
- To znači da treba da se prvenstveno posvetimo deci. Ne mogu svi roditelji da budu psihijatri i psiholozi, ali ono što možemo da im pružimo jeste ljubav, podršku, sigurnost i poverenje. Da se izgradi takav odnos kako bi se dete osetilo slobodnim da se obrati roditelju kada ima neki problem. Roditelj mora da ima vreme za dete. Na žalost, roditelji mnogo rade, takva je situacija. Gubi se vreme sa detetom danas, pogotovo da kompeticija oko vanškolskih aktivnosti deteta. Isto tako, trebalo bi propratiti u kakvom se društvu nalazi dete, šta je i gde je.
Kurir.rs