Srbija se 3. maja promenila zauvek. Niko od nas nema pravo da se ponaša kao da će ikada išta biti isto. Jer neće. Istog dana je u Topoli sin nožem izbo majku. Sutradan je policija čak 25 puta intervenisala u školama širom Srbije zbog lažnih i ne tako lažnih uzbuna i pretnji nasiljem, od mahanja plastičnim pištoljem, pretnji postojanjem novih spiskova za odstrel, napada noževima i imitiranja scena sa Vračara.
A onda je došla noć i još jedan užas, onaj u Duboni i Malom Orašju, još jedan od kog se kao društvo nikada nećemo oporaviti. Jutro nakon toga u Leskovcu je mladić upucan u grudi, uhapšena su dva dečaka, jedan u Sremskoj Mitrovici, drugi u Vranjskoj Banji, jedan zbog pretnji scenariom iz „Ribnikara“, drugi zbog posedovanja oružja, usledio je niz privođenja tinejdžera i dece koja su ismevala žrtve i divila se masovnim ubicama.
U danima nakon toga strašne vesti su se samo nizale: u Vrnjačkoj Banji muškarac je pretio da će baciti bombu, u Velikom Gradištu muškarac je zapucao na rođake, maloletnik u Nišu je pretio da će pobiti 30 svojih sugrađana, u Beogradu su šestorica muškaraca zverski pretukla mladića i izbola ga nožem, u stanovima u Čačku i Velikoj Plani pronađeni su mitraljezi, puške, pištolji i nekoliko hiljada metaka, u Lebanu je uhapšen muškarac koji je pretio sinu i ženi po uzoru na dva masakra, u Rumi je uhapšen muškarac koji je pretio da će uzeti pušku i pobiti sve građane tog grada, u Prokuplju je jedna osoba udarala mladića u glavu drškom pištolja, u Boleču je uhapšen muškarac koji je hteo da puca na okretnici autobusa, u Nišu je uhapšen dečak kod kog su pronađene replike revolvera, dečak iz Kruševca je pretio da će da ponovi masakr, učenik iz Smedereva je na mrežama objavio kako puca iz pištolja u školi, u Boru je uhapšen nasilnik koji je satarom napao rođenu sestru, u Leštanu je uhapšen muškarac koji je pozvao policiju i najavio novi masakr, u Boru je uhapšen mladić koji je za pojasom nosio repliku pištolja, vozač autobusa u Beogradu je brutalno napadnut, u Obrenovcu je muškarac pretukao i davio nasred ulice maloletnu devojčicu, u dve beogradske škole učenici su napravili spisak đaka koje žele da ubiju, srednjoškolka iz Paraćina uputila je jezive pretnje, zbog kojih je uhapšena, u Požegi je jedan učenik pretio da će pobiti đake, a drugi simulirao da puca u decu, u Subotici je uhapšen maloletnik koji je istraživao kako se pravi bomba i razmišljao o masakru u blizini vrtića, trojica muškaraca ubila su ženu kod Kruševca, uhapšen je Beograđanin koji je pretio da će pobiti porodicu, učenici su uhapšeni u Kraljevu, u Beogradu je muškarac pretio da če ubiti 100 ljudi, zatim jedan koji je pretio da će ubiti ceo sprat na poslu, u Babušnici je priveden dečak koji je profesoru pretio bombom, u Novom Sadu su privedeni učenici koji su najavljivali da će probati i oni da „završe gejm“(...)
Želela sam da ovaj spisak bude samo uvod u tekst, da napišem komentar, a onda se ispostavilo da je, čak i redukovan, spisak ovih strahota zapravo toliko dugačak da ne ostaje više prostora da bilo šta prokomentarišem ili napišem. A možda nije ni potrebno. Neka ovde ovako stoji, a mi treba zajedno da se zapitamo kako smo dovde došli.