Srbija je zemlja košarke. Koš se može naći u dvorištima, na terenima pa čak i u stanu.
Naučno je dokazano da bavljenje sportom puni telo pozitivnom energijom i poboljšava koncentraciju, te sportisti neretko briljiraju u školskoj klupi.
Izaziva upornost kod dece koja ih prati tokom celog života, pa sportisti redovno izrastaju u lidere i imaju uspešne karijere.
Kada čujemo da je neko za 10 godina obišao preko 25 zemalja na 5 kontinenata pomislimo da je u pitanju turistički radnik ili muzička zvezda.
Ali ne, nije ni jedno ni drugo, u pitanju je naš čovek, košarkašNikola Kuga, koji se više i ne seća gde ga je lopta vodila.
- Ja sam kao klinac sa 13, 14 godina izrazio veliku želju da putujem svako jutro, nije mi bilo teško da ustanem u 5 sati, sednem u autobus da dođem do Beograda, u Železnik. Roditelji, kada su prepoznali tu upornost, ne znajući da li sam ja talentovan ili ne, slušajući priče trenera, su me apsolutno podržali u tome. Otac je stvarno davao svoj maksimum u svakom momentu - počinje svoju priču za Kurir Nikola.
Dotakao se i stare teme, odnosa talenta i rada kako bi se neko razvio u dobrog sportistu.
- Ja sam na svoju upornost napravio tu karijeru i razvio je kroz određenu dozu talenta koji sam imao, naravno, koji je neminovan, jer moraš da budeš talentovan - naveo je Kuga i istakao:
- Pristup trenera prema igraču je ključan da bi se on osećao dobro, pogotovo danas prema deci. To je nešto što je ključ, jer ti to daje krila ili te suzbija. Moja koncepcija ovog rada, ovo što radim sa decom individualno, je bila upravo ta da im pristupim pre svega kao ljudima, pa nakon toga kao košarkašima. Taj pristup daje dosta rezultata, i na košarkaškom terenu, i van njega. Trudim se da im skrenem pažnju i na te neke stvari van terena, od zdrave ishrane, do pristupa, odnosa prema obavezama. To je moja misija u ovom momentu - rekao je Kuga.
Naveo je i njegove najčešće frustracije.
- U nekim ranijim kategorijama, koliko god frustracija imali zbog toga što je neko "preko veze" došao tu, ipak na kraju taj talenat ispliva. Da li će isplivati u Zvezdi, Partizanu, da li će neko otići u Španiju, to je već put koji svako nekako sebi iskreira. Ako postoji odgovornost, upornost, ja verujem da bez veze apsolutno može da se uspe, i da u kasnijim delovima karijere i te kako je bolje ići tim putem jer igrač postane svestan kroz šta je morao da prođe da bi napravio uspeh - naglasio je Kuga.
Nakon brojnih uspeha, završio je karijeru igrača i posvetio se trenerskom radu.
- Bilo je manje telefona, distrakcija, deca su bila više posvećena sportu. To im je bio put, i to je to. Izađu napolje, igraju, i to se nekako spontano razvijalo. Danas je drugačija situacija.
Dao je savet i konkretan primer deci.
- Tu si pogrešio, odredi šta ti je cilj, ako hoćeš da igraš profesionalno - ovo ti je put. I ti mu pokažeš put i on sam izabere da li je za to ili nije. Vikom se ne postiže ništa. Ili budu isfrustrirani, ili odustaju - zaključio je Kuga.
Kurir.rs