Minu Obradović šira publika upoznala je u hit seriji "Tajne vinove loze". Mlada glumica rođena je 5. jula 1994. u Kragujevcu, a diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesorke Biljane Mašić 2017. godine i ostala je nakon diplomiranja da tu radi.
Pozorišna publika i kritika zapazili su je u predstavama "Kralj Betajnove" (Jugoslovensko dramsko pozorište) i "Narodna drama" (Narodno pozorište), trenutno je posebno ponosna na svoj novi komad "Bilo bi šteta da biljke krepaju", autorski projekat pisca i reditelja Ivora Martinića, produkcije "Hartefakt". Predstava se izvodi u originalnom ambijentu stana u Ulici despota Stefana 7 u Beogradu, a pred večerašnje izvođenje (26. maja u 20 sati) Mina govori za Kurir.
- Obrađujemo temu rastanka, tako da publika počinje da prati priču praktično od njenog kraja. Ali raskid nije kraj nijedne prave ljubavne priče. Sećanja koja iznova bude osećanja, strah od samoće i želja za pripadanjem ne dozvoljavaju našim likovima da nastave dalje - kaže Mina i dodaje:
- Oni se iznova vraćaju jedno drugom dok se sve reči ne iskažu, dok se svi radosni trenuci ponovo ne proslave i dok se sve suze ne isplaču. Tek tad oni pronalaze sebe kao individue i kažu konačno zbogom. S obzirom na to da predstava ima dva dela, koja obrađuju isti tekst samo su parovi različitih seksualnih opredeljenja, ideja je da se ljubav između dvoje ljudi ogradi od svih podela ili još gore osuda.
Komad se igra u originalnom ambijentu. Šta nam možete otkriti o svom liku?
- Prostor Hartefakt kuće, u kom se igra predstava, doprinosi intimnosti, a glumački je vrlo izazovno igrati na "pozornici" koja je na samo korak od publike. U predstavi igram lik Glumice, ne znam koliko bih otkrila, pošto smo dosta materijala uzimali iz privatnih biografija. Kad sam prvi put pročitala tekst Ivora Martinića, pomislila sam da je baš o meni pisao, a onda sam na prvoj probi shvatila da isti osećaj imaju i moje kolege. Stoga smo i gledali na ovaj tekst kao na neku vrstu arhetipskog rastanka i kroz svoja sećanja prizivali te momente i emocije. Imala sam sreću da radim s kolegama koje se ne stide da se ogole i podele emocije, sa dva jako nežna, a opet snažna glumca kakvi su Nedim Nezirović i Marko Vasiljević. Brzo smo se razumeli i pristali da iskreno zastupamo svoje karaktere.
Kakvo iskustvo vam je donela uloga u seriji "Tajne vinove loze"?
- Sigurnost sam pronašla nastupajući u pozorištu, naročito u dečjim predstavama Čiča Mičinog pozorišta. Tamo sam osetila neku naročitu slobodu koja me podstiče da rizikujem i napredujem. Mislim da tek sad počinjem da se opuštam kad su snimanja u pitanju, dugo sam bila jako nesigurna. Radeći seriju "Tajne vinove loze", prvi put sam bila deo nekog većeg seta na duže vreme. Imala sam ogromnu tremu, koju sam prebrodila uz reditelja serije Marka Manojlovića, koji me je svojim znanjem i entuzijazmom uverio da ja to mogu. Pored toga, bila je čast deliti kadar s tako darovitim kolegama.
Radite i kao stručni saradnik na predmetu Gluma na FDU.
- Na Fakultet dramskih umetnosti gledam kao na svoju drugu kuću. Tamo se osećam najsmirenije i najsmislenije kad je posao u pitanju, mada svoj poziv ne smatram za posao. U radu sa studentima trudim sa da osluškujem njihove intencije te ih navedem da dalje produbljuju svoje ideje. Razumem njihove dileme i glumačke muke. U radu s profesorom Draganom Petrovićem naučila sam da sve može biti povod za igru, samo ako poveruješ.
Kurir.rs
Bonus video: