U Beogradu je juče saslušana majka dečaka koji je počinio masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Ona je dala odgovore na deset pitanja. Kurir saznaje da se dečak predomišljao, da je pre masakra hteo da zove majku da dođe po njega, ali se ipak oslučio za ovaj stravičan masakr.
Njegova majka je saslušana kako bi se utvrdilo da li je bilo zapuštanja ili zlostavljanja dečaka. Dečakov otac je u pritvoru i tereti se za krivično delo protiv opšte sigurnosti. Kakve kazne su zaprećene za navedena dela, za šta se sve i kako mogu teretiti roditelji čije dete počini teško krivično delo, ali i šta je pronadjeno u telefonu dečaka ubice i koji od sedam dokaza mogu biti ključni pri veštačenju?
O ovoj temi sa urednicom i voditeljkom jutarnjeg programa Kurir TV Redakcija Snežanom Petrović razgovarali su advokat Jovanka Zečević i specijalista sudske medicine i stalni sudski veštak dr Ljubiša Božić.
- U ovoj situaciji je mnogo drugačije nego u sličnim prethodnim. Ta zlostavljanja su bila očigledna u ranijim slučajevima, s različitim povredama dece, koja su bila zapuštena i zlostavljanja. U ovoj situaciji ovo delo je sporno za dokazivanje. Imajući u vidu saznanja iz medija, ovo je vrlo sporna situacija vezana za zanemarivanje, koje teško može da se tretira kao klasično zanemarivanje deteta. Ovde možda roditelji nisu želeli da vide pravu situaciju deteta i priznaju da im dete ma probleme. Kao roditelj ne mogu da se nije manifestovalo u njegovom ponašanju bilo šta. Roditelji moraju da budu svesni realnih problema koje dete ima, a to bi trebalo da spada u zanemarivanje. Konkretno, nisam sigurna da li će se tretirati kao krivično delo -kaže Jovanka Zečević.
Sudski veštak prokomentarisao je slike oružja koje su nađenje u dečakovom telefonu.
- Sve ono što je već verifikovano iz lap topa i telefona, to su prateći i ne tako važni delovi. Ništa nije nepoznato u tom zločinu, od kretanja do oružja koje je koristio. U čitavom slučaju dominira je kako je neko s nepunih 14 godina učinio i zašto, i gde su roditelji u svemu tome. Otac je u pritvoru, majka na saslušanju, to je normalno ne bi li se došlo do nekog zaključka. On je na nekoj ekskurziji sedam dana spavao na fotelji, ponašao se drugačije od ostalih vršnjaka. S druge strane, nemoguće je da se pored nas u kući desi nešto tako intenzivno kao što je prelazak iz deteta u masovnog ubicu, a da se ništa ne primeti. Evidentno da nije glup, a radnje su imale pripremni i prelomni deo i tih 24 sata uoči kobnog događaja morali su da budu evidentni za njegovu okolinu. Pazite, to je dečačić od 13 godina gde već imaju pravo na nekakvu samostalnost. Ali, ta opservacija je bila na nivou da oni to nisu evidentirali, da se u njemu nešto obično lomi - smtra Božić.
Kurir.rs