Istraživači su otkrili da se prvi dokumentovani poljubac dogodio pre 4500 godina u Mesopotamiji, iako je vrlo verovatno da su ljudi počeli da se ljube i puno ranije.
Prvi podaci datiraju iz Mesopotamije
U drevnoj Mesopotamiji ljudi su pisali klinastim pismom na glinenim pločicama. Hiljade ovih glinenih pločica preživele su do danas i sadrže jasne primere da se ljubljenje u davna vremena smatralo delom romantične intimnosti, baš kao što je poljubac mogao biti dokaz prijateljstva i odnosa između članova porodice", objasnio je autor dr. Troels Pank Arbol u izjavi.
Do otprilike 2500. godine pre Hrista, ove drevne pločice ljubljenja opisuju niz neobičnih događaja. Na primer, jedan tekst od pre 3800 godina, opisuje slučaj udate žene koju je zamalo zaveo drugi muškarac i poljubio, dok drugi izvor koji datira iz sličnog perioda opisuje neudatu ženu koja se zaklinje da će izbegavati ljubljenje i seksualne odnose s određenim čovekom.”
Nastanak herpesa
Autori članka upustili su se u nedavno istraživanje koje je pokazalo da se prvi poljubac dogodio u Indiji pre otprilike 3500 godina. Naknadna analiza otkrila je genetske promene u virusu oralnog herpesa koji se proširio Evropom tokom bronzanog doba, što je dovelo do sugestije da je uvođenje ljubljenja od stranih migranata moglo rezultirati herpesom na usnama.
"Ipak, značajan korpus zanemarenih dokaza dovodi u pitanje ovu premisu jer je ljubljenje dokumentovanu u drevnoj Mesopotamiji i Egiptu od 2500. godine prije Hrista pa nadalje", pišu autori. Zanimljivo je da se neki od ovih tekstova takođe odnose na bolest zvanu bu'shanu, koja je izvedena iz glagola koji znači "smrdeti" i manifestuje se sličnim simptomima kao oralni herpes. Vraćajući se dalje u prošlost, istraživači ukazuju na studiju koja istražuje prenos oralnih bakterija između neandertalaca i modernih ljudi, dajući sugestije da su te dve vrste možda pušile pre više od 100.000 godina.
Slično ponašanje primećeno je i kod drugih primata, što ukazuje na to da ljubljenje možda ima evolucijske, a ne kulturne korene. “Zapravo, istraživanje bonoba i šimpanza, najbližih živih rođaka ljudi, pokazalo je da se obe vrste ljube, što može ukazivati na to da je praksa ljubljenja temeljno ponašanje kod ljudi, objašnjavajući zašto se može naći u različitim kulturama”, rekla je ldoktorka Sofi Lund Rasmusen.
(Kurir.rs/Net.hr)
Bonus video: