U Turskoj se danas održava drugi krug predsedničkih izbora, na kome će oko 64 miliona birača sa pravom glasa odlučiti ko će biti na čelu zemlje u narednih pet godina!
Bitka se vodi između aktuelnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana (69) iz Stranke pravde i razvoja i Kemala Kiličdaroglua (74), koji je zajednički kandidat šest opozicionih stranaka.
Otvorena birališta
Birališta širom Turske otvorena su jutros u 8.00 po lokalnom vremenu (7.00 po srednjoevropskom), čime je počelo glasanje u drugom krugu predsedničkih izbora u ovoj zemlji, javila je Anadolija.
U drugom krugu izbora pravo glasa imaće dodatnih 47.523 birača, koji su u međuvremenu napunili 18 godina.
U prvom krugu izbora 14. maja, Erdogan je osvojio 49,5 posto glasova, a lider turske opozicije Kemal Kiličdaroglu, skupio je 44,89 posto glasova. Erdoganov Narodni savez predvođen vladajućom Strankom pravde i razvoja (AK Parti) osvojio je većinu u državnom parlamentu u prvom krugu.
Glasanje na biralištima izvan zemlje i na graničnim prelazima u drugom krugu počelo je 20. maja. Glasanje pri diplomatskim predstavništvima Turske u inostranstvu, u ukupno 73 zemlje, završeno je u sredu, a na graničnim prelazima traje sve do zatvaranja redovnih birališta, danas do 17 sati.
Prema najavi Vrhovne izborne komisije Turske, prvi preliminarni i nezvanični rezultati drugog kruga predsedničkih izbora biće objavljeni danas, nakon zatvaranja birališta.
Vlada 20 godina
Erdogan je pre dve nedelje u prvom krugu na izborima osvojio 49,5 odsto glasova, dok je Kiličdarogluu pripalo 44,9 odsto. Kako prenosi Dojče vele, Erdogan vlada Turskom već 20 godina, najpre kao premijer od 2003, a potom i kao predsednik od 2014. godine, i nijedan političar u novijoj istoriji nije tako oblikovao zemlju kao on. Njegova politička karijera je počela 1970-ih. Bio je član omladinske organizacije tadašnje partije Nedžmetina Erbakana, osnivača islamistički orijentisanog pokreta Nacionalni pogled. Od 1994. do 1998. Erdogan je bio gradonačelnik Istanbula. Nakon toga je proveo četiri godine u zatvoru zbog širenja mržnje. U vreme velike ekonomske i političke krize 2001. osnovao je svoju islamističku konzervativnu Stranku pravde i razvoja. Samo godinu dana kasnije stranka je osvojila apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima i Erdogan od tada nije izgubio izbore. Na njegovu inicijativu usvojeni su ustavni amandmani aprila 2017. i u Turskoj je uveden predsednički sistem. Ukinuta je funkcija premijera i princip neutralnosti.
Na drugoj strani, Kiličdaroglu tvrdi da želi da bude "samo privremeni šef države koji će utrti put od Erdoganovog režima jednog čoveka do parlamentarne demokratije" - a zatim će predati štafetu mladim političarima.
Zaoštrio ton
Do prvog kruga vodio je umerenu kampanju. Predstavljao se kao pomiritelj koji želi da ujedini duboko podeljeno tursko društvo. Koristio je znak srca kao simbol, a slogan mu je bio "Obećavam da ću ti ponovo doneti proleće". Posle poraza u prvom krugu zauzeo je glasan i agresivan stav i objavljivao poruke protiv izbeglica. Čak se povezao i sa desničarsko-populističkom i antiizbegličkom Strankom pobede, koja je na parlamentarnim izborima osvojila 2,2 odsto glasova.
Izbori se održavaju pod teretom velike inflacije i pada vrednosti lire i stravičnog zemljotresa, koji je u februaru usmrtio preko 50.000 ljudi.
Predizborne ankete pokazuju da bi Erdogan danas mogao da osvoji između 52 i 54 odsto glasova, ali u drugom krugu su iznenađenja moguća i mnogo će zavisiti od izlaznosti, koja je pre dve nedelje bila čak 87 odsto. (Kurir.rs/A.Petrović)