Da kockar može da ne bude kockar dokazao je Miodrag Nikolić iz Aranđelovca.
Naime, počeo je da se kocka još od malih nogu, a u šestoj deceniji odlučio da prestane. Posvetio se veri, druženju, sportu... Potpuno drugi čovek.
- Igrao sam poker, barbut, dosta sam kockao po kazinima, tamo sam potplaćivao krupijee. To je jedan pakao - ovako je započeo svoju ispovest bivši kockar iz Aranđelovca.
Nikoliću je kocka bila sve, suština i smisao, a u šestoj deceniji je razumeo koliko je života proteklo tamo. Povučeni njegovim iskustvom, kockanje u toj meri nije samo stvar trenutka, već i celokupne svakodnevnice, potom i života.
Priče o raznim dugovima i svemu nas navode da čovek koji kocka godinama, decenijama, teško može biti fokusiran na druge stvari u životu, a pogotovo ne u potpunosti. Stoga je Nikolić prestao sa kockom, a život je posvetio drugim stvarima, njegovu priču možemo iskoristiti kao vremeplov, te da istinski nešto naučimo od njega.
Nikolić je rekao da mu je kockanje, još od mladih nogu, ušlo u krvi i da nije mogao da zamisli dan bez tog rizika. To je trajalo više decenija.
- Svi su bacali na crtu, i moj otac i stric, svi su se kockali. Gotovo su svi kockali od ljude koje sam poznavao. Bio sam u Kragujevcu 20 godina, a kockao sam maltene svuda po Srbiji. Takoreći svaki dan sam se kockao. Novac se prikupljao na svakve načine, bio sam i kikbokser. U nešto kasnijoj dobi, imao sam posao, doduše i njega sam napustio zbog kocke. Radio sam u "Zastavi" u Kragujevcu - rekao je Nikolić, pa dodao:
- Plata je odlazila na kocku, ali sam više dobijao nego što sam gubio. Bio sam dobar kockar, jedan od boljih. Družio sam se sa mangupima iz Aranđelovca, ako mogu reći, među njima sam bio glavni sa još 2-3 osobe. Kocka je veći porok od droge.
Kurir.rs