Savet roditelja OŠ „Vladislav Ribnikar“ izneo je juče četiri nova zahteva državnim organima, uz izričito protivljenje da se školska godina završi ranije.
Njegov predsednik Igor Đorđević tvrdi za Kurir da nije odlučeno da se školska godina za učenike škole u kojoj je 3. maja dečak počinio masakr ubivši devetoro učenika i školskog čuvara, završi 2. juna, kao što je prekjuče za javnost saopštila grupa roditelja.
- Zahtevamo od državnih organa da omoguće da za sve učenike koji to žele nastavna školska godina traje po planu rada škole i školskom kalendaru u objektu naše škole. Insistiramo na potpunom ispunjenu svih zahteva koje je usvojio Savet 9. maja, uključujući hitnu rekonstrukciju škole bez promene namene objekta, uz apsolutnu podršku inicijativi da se obeleži sećanje na žrtve – navodi se u njihovom saopštenju.
O posledicama tragedije u OŠ Vladislav Ribnikar s voditeljkom jutarnjeg programa Kurir TV Redakcija Oljom Lazarević razgovarale su Marija Milenković, psiholog i Katarina Šćepanović iz Foruma beogradskih gimnazija.
- Ne mislim da bi došlo do konkretnog problema akoo bi se đaci raspustili u petak jer smo pri kraju pkolekse godine. Dobili smo previše oprečnih informacija, nastala je konfuzija. Razumem obe grupe roditelja i dece. Ova tragedija je nemerljiva i treba da ima dostojan način da se obeleži i zapamti, jer je kod nas kultura sećanja nerazvijena. Spremni smo da prekrečimo ružne događje i da to sad ne sme da se desi. Savet roditelja ima savetodavnu ulogu, a nadležni treba da ih saslušaju, ali da neko jednom to preseče - kaže Šćeoanović.
Šta bi o ovom konkretnom slučaju bilo najbolje za decu, nametnulo se sledeće pitanje.
- Teško je biti pametan posle svih informacija. Jako je važno preuzeti kontrolu i odgovornost nad ovim slučajem. Vrlo je važno da je uloga roditelja savetodavna i to se zaboravlja. Dozvolimo rehabilitaciju porodica stradale i ostale dece jer je to dugotrajan proces i to ne treba da utiče na realizaciju nastave. Suočavanje sa ovim mestom u postupku rehabilitacije treba da bude postepeno i različito za svako dete i porodicu. Pročitala sam u Kuriru da ne treba dozvoliti ubici da pobedi. Trema destigmatizovati školu kao mesto zločina. Nije zgoreg da se rekonstruiše, a da škola ne menja namenu. Neke stravi moraju da se prevaziđu, a tugovanje će buti dugotrajno, Ne treba donositi impulsivne odluke, ali obrazovni sistem treba da preuzme kontrolu - kaže MIlenković.
Pojašnjava i na koga misli kad očekuje da se donesu konkretne odluke.
- Uvek gledamo u vrh, a oni koji sprovode odluke su ispod. Pričamo o ministarstvu prosvete, koje je bez ministra. Onemogućeni smo da se fokusiramo i prepustimo odgovornost jednoj osobi. Sve što nam se desilo je naš zajednički problem jer smo obrazovanje zajednički gradili. Potrebna je reforma prosvetnog sistema. Imali smo slučajeve suicida dece u školama, vratiti poziciju nastavnika kao nekog ko obavlja svetu dužnost. Posle ovih dešavanja, zaista puno direktora je pokušalo da se povuče, imamo bežanje od odgovornosti, neko iz opravdanih razloga, neko ne. Treba naći snagu unutar sistema i da neko ko se zaista time bavi, donese konačne odluke - dodaje Milenković.
Nakon zahteva za smenom direktorke OŠ Vladislav Ribnkar, u fokusu je i smena direktora VI gimnazije.
- Mislim da bi aktivna kontrola rada i direktora trebalo da postoji uvek, a ne da postoje ovakvi stravični događaji da nas pokrenu. Svako svoj deo odgovornosti treba da prihvati, to bi uvek sistemski trebalo da postoji. Ne treba ni tražiti žrtvenu jagnjad i da nas zadovolji smena 2-3 osobe. Plodovi će se vitedi tek za 5-10 godina ako sad krenemo u promene. Ministarstvo treba da proceni vredi li uložiti u decu ili ih pustiti da budu jeftina radna snaga - smatra Šćepanović.
A šta je dovelo do gubitka autoriteta profesora među današnjim učenicima, zanimalo je voditeljku Olju Lazarević.
- U idealnoj situaciji, roditelji i profesori su saradnici. Stvar je u tome što se u poslednjih nekoliko decenija urušio i autoritet roditelja u sopstvenoj kući, pa oni traže odgovornost na drugom mestu. Roditelji često nedostatak svog autoriteta koriste da svale kriccu na profesore. Vidim decu koja u srednju školu dolaze sagorela iz osnovne škole. To je ogroman problem za njihovo mentalno zdravlje. Roditelji ih pritiskaju da ocene budu vrhunske, da idu na milion aktivnosti, dobijam informacije od kolega da su mala deca su pod pritiskom još od predškolskog uzrasta. Roditelji previše očekuju od dece i previše se plaše neuspeha, a zanemaruju da li su dobri drugovi i ljudi - zaključuje Šćepanović.
Kurir.rs