Prethodnih dana su išli sinopsisi za nastavak rđave beskonačnosti prostakluka i nasilja, danas ću prionuti na posao džaba krečenja veka - na sinopsis za (eventualno) okončavanje rđave beskonačnosti nasilništva i normalizaciju društvenih odnosa, da ne kažem baš uspešno privođenje kraju evrointegracija i bla, bla, bla...
Dobra vest je da to uopšte nije nemoguća misija. Vekovni problemi Srbije bi se mogli rešiti, i to na način najdraži srpskom srcu, dakle prekonoć, preko kolena, jednostavnim raspisivanjem ustavotvorne skupštine, na kojoj bi se konačno definisale granice Srbije, formulisala državna politika, važeća za sve - i utvrdio „set“ pravila igre, takođe važećih za sve. Već letimičan pogled na istoriju Srbije je dovoljan da bi se shvatilo koliko bi to bilo važno i koliko će biti pogubno ako se to ne uradi (a neće se uraditi). Razmotrimo malo pobliže - Srbija je tokom dva zarez nešto veka postojanja najpre bila monarhija, potom je - da bi svi Srbi živeli u istoj državi - formirala SHS i Kraljevinu Jugoslaviju, u kojoj uopšte nije postojala, da bi posle Drugog svetskog rata postala Socijalistička Republika i onda devedesetih raspičkala SFRJot, u kojoj su svi Srbi živeli u istoj zemlji, da bi na kraju - i to na silu boga i uz žestoko Koštuničino i Matijino protivljenje - bila prinuđena da se konstituiše kao parlamentarna demokratija (koja ispod žita ne odustaje od projekta „svi Srbi u jednoj državi“).
Ako se nekom čini da je to u redu, da tu ništa ne treba menjati, niti redefinisati, taj neka ide na sajt NSPM, mi idemo dalje, na postavljanje pitanja: zašto niko (i slovima niko) na histeričnoj političkoj sceni ni u snu ne pomišlja na raspisivanje ustavotvorne skupštine? (Podozrevam da mnoge političke personae dramatis nemaju pojma ni šta je to).
Evo zašto, što reko Blic. Zato što raspisivanje ustavotvorne skupštine podrazumeva poduži period predustavotvorne ćutnje, tokom koga bi sve stranke apstinirale od vlasti, a tekuće poslove obavljala neka tehnička/ekspertska vlada.
Godinu, godinu i po dana bez vlasti, to si u Srbiji mogu priuštiti samo oni koji baš moraju, tj. oni koji se silom prilika nađu u noćnoj mori opozicije. Tačno je: Vučiću ustavotvorna skupština ne pada napamet, ali istine radi treba reći da nije padala na pamet ni JexS-u Tadiću, kome sam višekratno slao SMS poruke da to uradi. JexS će bezbeli reći Basara kenja, nisam bio „vlastan“, ali i vrapci pod strehom Prezidencijalnog konaka znaju da ga je savršeno boleo qwrz za raspisivanje ustavotvorne skupštine. Verovatno je kontao (ako je ikad i mislio): zašto bih išta menjao u najboljem od svih svetova - a dok si na vlasti Srbija je doista najbolji od svih svetova - bolje vrabac drljave Srbije u ruci nego golub redefinisane Srbije na grani.
Nisam baš prekardašio, ali neću imati dovoljno karaktera da kažem sve što sam naumio. Nastavak u sutrašnjem broju.