Dečak (13) kobnog 3. maja, pre tačno mesec dana zavio je u crno porodice svojih drugara iz odeljenja u OŠ"Vladislav Ribnikar" na Vračaru, ali i čitavu Srbiju i region. On je tog jutra krenuo u krvavi pir u kom je ubio osmoro svojih drugara i čuvara škole D.V. (51) i ranio šestoro među kojima je bila i njegova nastavnica istorije. Nažalost, jedna povređena devojčica nije izdržala i preminula je 12 dana posle masakra.
Mesec dana kasnije, utvrđeno je da se ovaj učenik dugo pripremao za napad, da je imao spisak meta, da je vežbao pucanje sa ocem u streljani i sam napravio molotovljeve koktele, da je znao da ne može krivično da odgovara jer nema 14 godina, da nije bio žrtva vršnjačkog nasilja, ali do sada nismo dobili odgvor na pitanje: "Zašto je to uradio"?
Pomahnitao
- Uzeo je očeve pištolje, napravio molotovljeve koktele i krenuo tog jutra u krvavi pohod. Sve što mu je bilo potrebno stavio je u ranac i naoružan krenuo na čas istorije. Kad je ušao u školi javio se čuvaru, ali je on primetio nešto čudno kod njega i pokušao sa njim da razgovara kako su to uvek radili, međutim dečak se uplašio da će mu "pokvariti plan" i zapucao. Usmrtio je prvo njega, pa dežurne učenice petog razreda, a onda devojčicu koja se slučajno našla u hodniku - podseća izvor Kurira i dodaje:
- Tada je ušao u odeljenje među svoje drugare i jednom rukom počeo nasumično da puca iz očevog pištolja.
Dečak je posle masakra sam izašao u dvorište škole, spustio oružje, pozvao policiju i rekao im šta je uradio.
- Jedino što se pojavilo kao motiv za masakr bilo je vršnjačko nasilje. Zato se sve ovo vreme proveravalo da li je dečak koji je počinio ovaj zločin bilo maltretiran od strane svojih vršnjaka, ali ove tvrdnje nikada nisu potvrđene. Drugari su ispričali da su se stalno sa njim družili, da je išao sa njima na rođendane, ekskurzije i igrališta, a najbliži ljudi njemu da je išao kod drugova iz odeljenja i da su oni dolazili kod njega. Iz suprotne smene prebacio se na polugodištu baš zbog drugara, ali i nastavnog programa. Ostaje nerazjašnjeno zašto je upucao najboljeg druga, omiljenu nastavnicu i čuvara, zašto su osim jednog dečaka, sve ostale žrtve devojčice - kaže naš izvor.
- Nakon obavljenog vanrednog inspekcijskog nadzora u Oglednoj osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, potvrđena su saznanja Centra za socijalni rad, Ministarstva prosvete i Ministarstva za brigu o porodici, da u ovoj školi nije bilo vršnjačkog nasilja u odnosu na ovog učenika - navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
Pucao na najboljeg druga
Kolika je misterija dečakov motiv govori i to da je jedan od ranjene dece njegov najbolji prijatelj, a da su se ostali njegovi bliski drugari jedva spasili.
- Nasilje bi moralo da se sprečava u samom začetku, ali u slučaju ovog dečaka bilo j teško primetiti korene agresije i oni nisu sasečeni nikada. Bilo je teško primetiti jer smo navikli na školske primere masovnih ubica tog uzrasta, U svetu su to povučena deca, samotnjaci, oni koje prijatelji nazivaju gubitnicima, ali kod njega to nije bilo slučaj, on je bio princ za svoju okolinu, to je ono što nam otežava da ikada shvatimo šta se zapravo desilo - kaže za Kurir psiholog dr Zorica Mršvić:
- Jedino što je društvo posle ovog masakra steklo je povećana empatija i osetljivost prema okolini. Počeli smo da se osvešćujemo i svako doprinosi iz svog domena promeni svesti - dodaje dr Mršović.
Nema odgovornosti
Takođe, prema rečima advokata Nebojše Tešića, prema zakonu koji je na snazi u Srbiji jasno je da dečak nije krivično odgovoran, međutim, veliki posao čeka psihijatre na klinici u kojoj se nalazi:
- Oni procenjuju dečakovo duševno stanje i rade se sva potrebna veštačenja, ali ovo će svakako trajati više nego što je to obično slučaj. Naši stručnjaci se prvi put susreću sa ovakvim slučajem i procedure su mnogo opreznije i detaljnije. Kad je u pitanju zakon u ovom slučaju je jasno da dečak ne može krivično da odgovora, koliko god ovaj zločin bio jedan od najtežih koji je ikada počinjen kod nas - rekao je advokat Tešić za Kurir.
Porodica
Istog dana kad i dečak uhapšen je i njegov otac čije je oružje koristio. Kako se sumnja, on ga je i naučio da to oružje koristi i vodio ga u streljanu.
- On se trenutno nalazi u pritvoru koji mu je juče produžen,a sumnjiči se za krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti. Dok je otac u Centralnom zatvoru, dečak se nalazi u jednoj psihijatrijskoj ustanovi za decu gde lekari vrše veštačenje koje bi jedino moglo da otkrije ili ukaže na motiv krvavog pira - kaže izvor Kurira.
Istraga se vodi i protiv dečakove majke kako bi se utvrdilo da li je u njenom, ali i slučaju oca došlo do krivičnog dela Zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog deteta.
Nakon što je majka prošle nedelje dala svoj iskaz u policiji, porodica se obratila javnosti po prvi put.
- Tog 3. maja zavladala je večna tišina u kojoj nemi od neizlečivog bola i tuge svakodnevno jecamo za svakim nevino nastradalim detetom i za Draganom koji je decu sa toliko ljubavi pazio. Duboko i najiskrenije žalimo i upućujemo saučešće svakoj porodici zbog njenog gubitka, a koji je svaki i naš gubitak. Večno u tuzi - napisali su u poruci.
Kurir.rs - Dijana Antonijević
DANAS OBELEŽAVAMO PRAZNIK posvećen Svetom Caru Konstantinu i Carici Jeleni: KURIR VAM POKLANJA IKONU U ZLATOTISKU
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom caru Konstantinu i njegovoj majci, carici Jeleni. Kurir svim čitaocima poklanja ikonu SVETI CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA sa zlatotiskom i molitvom na poleđini.
Konstantin je došao na presto i nasledio oca, i odmah se suočio sa tri velike borbe - protiv Maksencija, tiranina u Rimu, drugu protiv Skita na Dunavu i treću protiv Vizantinaca.
Pred bitku s Maksencijem car je bio zabrinut i sumnjao je u svoj uspeh. Tada mu se usred dana pojavio sjajan krst okićen zvezdama i na krstu napisano: "Ovim pobeđuj". On je potom naredio da se iskuje krst poput onog kakav mu se ukazao i njega su nosili ispred vojske.
Silom krsta, on je izvojevao slavnu pobedu nad brojno nadmoćnijim neprijateljem. Maksencije se udavio u reci Tibru. Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim se zaustavljaju progoni hrišćana.
Kada je pobedio Vizantince, sagradio je predivan grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopolj. Nakon toga se razboleo i pao u postelju. Onda su mu se javili episkop Petar i Pavle i rekli mu da potraži episkopa Silvestera, koji će ga izlečiti od strašne bolesti. Tako je i bilo.
Sveta Jelena, blagočestiva majka careva, posetila je Jerusalim i pronašla časni krst Gospodnji. Zatim je na Golgoti sagradila Crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj zemlji. Upokojila se u 80. godini, a car Konstantin ju je nadživeo tek deset godina, i preminuo je u 65. u Nikomidiji. Telo njegovo sahranjeno je u Crkvi Svetih apostola u Carigradu.
Njihov kult je posebno negovan kod Grka i Rumuna. Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin.
Kod Srba postoje porodice koje slave današnji praznik kao krsnu slavu. Kao esnafsku slavu današnji dan proslavljaju kujundžije. U Pomoravlju i Šumadiji ima sela koja danas drže zavetnu slavu i održavaju litije.