Najava američkog predsednika Džoa Bajdena sa samita G7 u Hirošimi da će dozvoliti isporuku američkog aviona F-16 Ukrajini iz drugih zemalja i podržati zajednički međunarodni napor obuke ukrajinskih pilota izazvala je buru u Moskvi. Ali koliki zaista rizik od eskalacije rata nosi slanje borbenih aviona Kijevu?
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji se lično pojavio na samitu u Japanu, unazad je kontinuirano pozivao na snabdevanje Ukrajine zapadnim borbenim avionima, ali se u vezi toga do sada suočavao sa otporom SAD.
Bajden je u Japanu na sastanku sa Zelenskim, prvom ličnom susretu dvojice lidera otkako je američki predsednik bio u Kijevu u februaru, takođe najavio novi paket pomoći Ukrajini vredan 375 miliona dolara.
- SAD nastavljaju da čine sve što mogu da ojačaju sposobnost Ukrajine da se brani - rekao je Bajden.
Zelenski je u petak pozdravio američku odluku, navodeći da će to “uveliko ojačati našu vojsku na nebu”. On je dodao da računa na to da će se u Hirošimi razgovarati o “praktičnoj primeni ove odluke”.
Program obuke
Zasad nijedna zemlja, uključujući SAD, nije zvanično rekla da će poslati avione F-16 Ukrajini. Zemlje koje su koristile decenijama F-16, poput Belgije, Danske i Holandije, nagovestile su da bi mogle da učestvuju u programu obuke ukrajinskih pilota, dok Norveška razmišlja o pomoći tog tipa.
Bajden je u petak poručio da će odluke o tome kada, koliko i ko će obezbediti ukrajinske borbene avione četvrte generacije za upotrebu u borbi biti donete u narednim mesecima.
Premijer Kanade Džastin Trudo rekao je u nedelju da će “nastaviti da podržava Ukrajinu.... uključujući i obuku ukrajinskih vojnika, ali verovatno i pilota”.
Britanski premijer Riši Sunak najavio je da će njegova zemlja ovog leta početi da obučava ukrajinske pilote, dok je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da je potencijalni program obuke poruka Rusiji da ne očekuje uspeh u invaziji čak i u slučaju produženog sukoba.
Rusija: Zapad se izlaže kolosalnom riziku
Pitanje obuke ukrajinskih pilota i isporuke F16 Kijevu je delikatan izazov za zemlje G7 koje od početka sukoba pomažu Ukrajini, vodeći računa da se Kremlj preterano ne isprovocira.
U subotu, prva reakcija Rusije na najavu isporuke aviona F-16 Ukrajini bila je, očekivano, upozorenje. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško izjavio je da se zapadne zemlje izlažu "kolosalnom riziku" ukoliko Ukrajini budu isporučile F16.
- Vidimo da se zapadne zemlje i dalje pridržavaju scenarija eskalacije, koji nosi kolosalne rizike po njih same. To će u svakom slučaju biti uzeto u obzir kod pravljenja planova. Imamo sva neophodna sredstva da ostvarimo naše ciljeve - rekao je Gruško, preneo je “Politiko”.
Da li je vredno rizika?
Donedavno se smatralo da je slanje borbenih aviona Kijevu rizično i da preti eskalacijom konflikta. Saradnik Instituta Mekdonald-Lorije Ričard Šimuka u februaru je rekao da to “nije vredno rizika”.
“Čak bi i vazduhoplovne snage NATO mogle da imaju poteškoće da probiju protivvazdušnu odbranu Rusije”, naveo je on tada.
“Ukrajinska vojska će nesumnjivo preći na standardne lovce NATO, slično kao druge zemlje Varšavskog pakta… Rizik od pokušaja takve tranzicije u ovom trenutku je previsok i mogao bi da ima štetne posledice za njenu sposobnost da uspe (u ratu) protiv Rusije”.
Ipak, ne cene svi stručnjaci tako.
“Švajcarski nož neba”
Obezbeđivanje F-16 Ukrajini vredno je rizika, smatra Džejms Stavridis, penzionisani admiral američke mornarice.
“Borbeni soko” je švajcarski nož neba. Rusija nema ništa da se nadmeće sa njim a (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu je ponestalo načina da eskalira kao odgovor, napisao je Stavridis u svojoj analizi za “Blumberg”.
Stavridis je istakao da, nakon obezbeđivanja PVO sistema “patriot” i tenkova “abrams”, najava F-16 pokazuje da je Bajdenov tim voljan da preduzme “razuman nivo” rizika kako bi pružio Ukrajini pun paket alatki za odbranu od ruske agresije.
F-16 su robusni, relativno jednostavni za održavanje i rukovanje (u poređenju sa sofisticiranijim F-15, F-22 i F-35) i mogu da pruže odbranu vazduh-vazduh protiv ruskih lovaca i bombardera, a takođe sprovode smrtonosne udare vazduh-zemlja protiv neprijateljskih trupa i mašinerije.
Avioni, kojima upravlja više od dve desetine nacija u svetu, imaju veoma snažan lanac snabdevanja sa oko 5.000 letelica u funkciji, naveo je Stavridis, dodajući da je tokom svoje karijere video kako se ovaj višenamenski lovac u ratovima na Balkanu, operaciji Pustinjska oluja, Avganistanu i Iraku.
Stavridis navodi da je svaka odluka o pružanju naprednih oružanih sistema savezniku komplikovana kalkulacija rizika i koristi.
Rizici su jasni, kaže on. Iako će avione tehnički obezbediti evropski saveznici, Rusija će to jasno videti kao direktnu američku intervenciju pa postoji šansa od ruske eskalacije koja bi mogla da dovede do upotrebe oružja za masovno uništenje. Dok bi Putin mogao da iskoristi tu opciju, malo je verovatno da će to uraditi zbog oštrog protivljenja Kine, kao i Indije i globalnog juga. Upotreba nuklearnog oružja dovela bi do toga da se mnoge nacije koje sede po strani u konfliktu okrenu protiv Rusije, kaže Stavridis.
Tu je i rizik da zbog kompleksnosti obuke i održavanja mlaznjaka Ukrajinci potroše dragocene borbene resurse i osoblje kako bi dobili manje robusne nove sposobnosti.
Poverljiva procena američkih vazduhoplovnih snaga otkriva da će trebati svega četiri meseca da se Ukrajinci obuče na F-16. Obuku će verovatno sprovoditi koalicija timova SAD, Velike Britanije, Holandije, Belgije i Danske u bazi Ramštajn u Nemačkoj, štabu za sve vazdušne operacije NATO, naveo je Stavridis.
Koji je plan za upotrebu ovih aviona u Ukrajini?
Najviši prioritet, prema Stavridisu, biće integrisanje F-15 u ionako robusni sistem protivvazdušne odbrane iznad Ukrajine.
F-16 bi mogli da se rasporede u dve-tri baze oko Ukrajine, stave na borbenu spremnost od pet minuta i usmere protiv nadolazećih letova ruskih letelica u borbenom režimu vazduh-vazduh, kaže Stavridis, dodajući da Putin i dalje ima visoko sposobnu vazdušnu silu od skoro 1.000 borbenih aviona.
Avioni bi mogli da se rasporede delimično i kao pomoć ukrajinskim kopnenim snagama uoči letnje kontraofanzive, a mogu se koristiti protiv komandno-kontrolnih centara na Krimu. Crnomorska flota bila bi takođe sočna meta, naveo je bivši admiral.
Izazovi postoje, ali će koristi biti značajne – demoralisanje ruskih snaga i pružanje dugoročne bezbednosti Ukrajini. Ovo je pametna odluka Zapada i obezbediće preko potrebnu vazdušnu podršku ukrajinskim snagama dok će za rusku stranu skinuti neke opcije sa stola, zaključio je Stavridis.
(Kurir.rs/Blic)