Glumica Olivera Viktorović Đurašković kaže da se raduje svakoj dobroj, pa i maloj ulozi, a jedna takva stigla joj je u seriji "Nemirni". Tumači Ljiljanu, majku glavne junakinje, koju igra Nikolina Friganović.
Pored scenarija, ovoga puta najviše ju je obradovao novi susret sa Anicom Dobrom. Dok za TV Ekran evocira uspomene na neke svoje legendarne uloge, najavljuje i premijeru novog filma "Prvi maj".
Po čemu ćete pamtiti snimanje "Nemirnih"?
- Srela sam se konačno u kadru sa Anicom Dobrom. Moja junakinja je nekad bila žena tajkuna, a onda su joj ubili muža. Izazov je što igram sebe u mladosti na vrhu moći, ali i posle kao ženu koja se odala alkoholu i ne zna koji je dan u nedelji. Najveći izazov mi je taj što u malom prostoru imam dva zanimljiva lika.
Više od godinu i po dana snimali ste film "Prvi maj". Kakve utiske nosite sa seta?
- Verujem da će biti veoma dobar film i jedva čekam da ga pogledam. Mladen Đorđević je sjajan reditelj i na neki način me je podsetio na velikog Živka Nikolića, kod kog sam snimila prvi film "Iskušavanje đavola". Dobila sam za tu ulogu nagradu za najboljeg debitanta u Nišu, gde je na Filmskim susretima tada prikazan 31 film iz cele bivše Jugoslavije.
Kako ste dobiti tu prvu ulogu?
- Tako što sam reditelju poslala slike poštom. Pozvao me je da me vidi, i sećam se, pošla sam s jednom tašnicom za Crnu Goru, a potom se vratila po kofer. Bilo je to dvomesečno neprocenjivo iskustvo. Živko je bio genijalan. Mislila sam da će svako naredno snimanje tako da izgleda, ali nije. E, Mladen Đorđević nosi tu energiju ozbiljnog umetnika.
Ne pravite razlike između malih i velikih uloga?
- Radujem se svakoj dobroj, pa i maloj ulozi. Lepo je kad imaš veliku rolu i kontinuitet. Znate, u filmu "Lepa sela lepo gore" moj lik kaže: "Zalij mi muškatle." To je replika po kojoj me mnogi znaju, a imam čak i maramu. Nemam problem da li je uloga velika ili mala, mora da mi se dopada i da budem pristojno plaćena. Kasnije sam kao glumica osvestila da volim transformacije. Nikad nisam imala problem da igram starije od sebe, tetke, babe i žene s margine. I sa 14 godina u amaterskom pozorištu igrala sam babe. Znam da nikad nisam bila Ofelija ili Julija. Nisam taj tip. Moja ćerka Bojana Đurašković možda jeste, ima tu nežnu crtu.
Imate li neke svoje favorite među tim ulogama?
- Pre korone sam kod Miloša Radovića snimala "Žmurke", gde sam bila baka koje se plaši njen unuk. Imala sam neverovatnu masku i izgledala kao iz Diznijevih filmova. Čak je i snimatelj Radan Popović tražio da se fotografiše sa mnom.
Publici je možda najveći favorit vaša rola u "Žikinoj ženidbi"?
- Ulogu Violete Striptizete dobila sam u doba inflacije. Plata mi je na Crvenom krstu bila četiri marke, ako pre podneva stignem do dilera. Onda sam dobila poziv za "Žikinu ženidbu" i honorar od 500 maraka. Naša dijaspora je taj film gledala na VHS kasetama i narod me je znao kao Violetu Stiptizetu. Ne smatram da je to moja najznačajnija uloga, ali je najpopularnija. Gidra je bio čudesan kolega i uspeo je da me oslobodi kao glumicu.
Kako ga se sećate?
- Bio je bolestan tih godina i već je išao sa štapom. Prvi put je trebalo da se razgolitim pred Gidrom, koji je kolega mog oca i koga znam otkako sam bila dete. Bilo mi je strašno. Jedna koleginica mi je rekla da mogu da tražim da ekipa izađe. Došlo je snimanje, nisam znala šta da radim i samo sam ćutala. Video je da imam problem, pa je rekao: "Vidi, sunce, znam šta želiš da tražiš. Nemoj to da radiš. Ponašaj se kao da si u rolci, molim te. Moraš to da uradiš kao da je normalno." I poslušala sam ga. Mislim da niko nije primetio da imam tremu.
Kurir.rs
Bonus video: