Posle uzavrele situacije na severu Kosova i Metohije i jednoglasne i nikad oštrije poruke međunarodnih faktora da Priština mora da prestane da jednostranim potezima izaziva sukobe, nedelja pred nama je rezervisana za diplomatiju. U Beograd i Prištinu dolaze specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, a u fokusu su tri zahteva koje je Brisel postavio - organizovanje novih izbora u četiri opštine na severu KiM, učešće Srba na njima i formiranje Zajednice srpskih opština. Glavni zadatak ovih međunarodnih aktera biće da dovoljno pritisnu Prištinu, koja već deset godina Srbima duguje ZSO, koja je osnovni uslov njihovog opstanka na KiM, ocenjuju sagovornici Kurira.
Obaveza
I predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će posle razgovora sa Eskobarom i Lajčakom ponovo pozvati Srbe sa KiM da se s njima konsultuje. On je izjavio da ne razume smisao održavanja novih izbora na KiM.
- Mi ćemo na njima svakako da pobedimo, a oni će i dalje da nas lažu da će da formiraju ZSO, kao što nas lažu više od 10 godina... Znam da bi Srbima odgovaralo da imaju makar tu lokalnu vlast, da se malo spuste tenzije, jer oni na kraju krajeva plaćaju najvišu cenu. Moramo da vidimo šta će naš narod da dobije, a ne samo šta će naš narod da popušta. Pustite me da pregovaram, da nešto obezbedim za Srbe, tek ću da razgovaram od utorka - rekao je Vučić za TV Prva.
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže za Kurir da očekuje da se održe novi izbori na severu i odmah zatim formira i ZSO u skladu s Briselskim sporazumom. Kako naglašava, to je osnovni element da srpski narod opstane na KiM.
- Sve drugo vodi u etničko čišćenje i ratni sukob. Kada je reč o izborima, za Srbe je važno da oni budu fer i regularni, bez pritiska na stanovništvo i specijalaca na terenu, da bi se ostvarilo ono što je etnička struktura u tim opštinama. Ono što je ključno jeste da se odmah po formiranju skupština opština na severu formira ZSO u skladu sa Briselskim dogovorom i sa statutom koji je predložila radna grupa srpskog naroda. U ovom trenutku je potpuno nerealno da se traže neka rešenja po Evropi koja su van Briselskog sporazuma i onoga što je dogovoreno. To je bilo i planirano francusko-nemačkim planom - podseća se Zečević.
On naglašava da u ovoj rundi diplomatije Priština nije u poziciji da pristaje na nešto što Beograd traži od nje, već na nešto što je Priština potpisala i ratifikovala u skupštini.
- EU nije više tu da posreduje već da privoli Prištinu da sprovede to što je potpisala. Statiranja i glume više ne može biti. Toliko je prošlo vremena da smo došli u situaciju da izbiju međunacionalni sukobi na KiM. Mora EU da radi svoj posao sa Prištinom. Ove poruke koje smo čuli od EU i SAD jesu korak u dobrom pravcu, ali to očigledno za Prištinu nije dovoljno. Čim nije bilo rezultata, moraju da urade još nešto i izvrše još jači pritisak na Prištinu - ocenjuje Zečević.
Kurtijeve zamke
Programski direktor Instituta za javnu diplomatiju Ivan Miletić napominje za Kurir da će mnogo veći problem biti pridobiti Albance na ovo.
- Pritisak je na Prištini da počne racionalno da se ponaša. Srbi su jasno tražili ZSO da bi oni učestvovali u institucijama, odnosno na bilo kojim izborima. Ne treba a priori da idemo konfliktno prema Zapadu, jer su se promenili odnosi u svetu i položaj Srbije je izuzetno važan i EU i drugima. Oni sada pričaju naše rečenice. Postoje ljudi koji misle da je Kurti instrument Zapada, ali je sa ovim incidentom vrlo jasno da to sa Zapadom više nema veze. Teško će biti ako mi nastavimo da upadamo u Kurtijeve zamke i ulazimo u direktan konflikt sa Kforom, što je krajnje nepotrebno, jer to nama ne treba - objašnjava naš sagovornik.
Miletić upozorava i da Srbija i Srbi na KiM moraju da budu spremni, jer bi Kurti za nedelju ili dve mogao da napravi novi scenario i nove incidente.
Kurir.rs