Siromaštvo, izolacija, nasilje, sveprisutna ranjivost, ali i problematična zakonska rešenja čine prostitutke na najdubljoj margini društva u Srbiji, nepoverljivim čak i prema onim retkim grupama koje im pružaju podršku, piše BBC.
„Za Srbiju su tipični činioci koji se u određenoj meri odnose na probleme opšte populacije, ali su radikalno destabilizirajući kada su u pitanju seksualni radnici: siromaštvo, socijalna izolacija, diskriminacija, stigma, samostigma, nasilje, nejedinstvo i razdor", kaže Elena Drezga iz Asocijacije za borbu protiv side JAZAS.
Koliko njih zarađuje i na taj način hrani sebe i svoje porodice nije poznato, jer mnogi od njih, zbog straha od nasilja i hapšenja, sve češće rade pod velom ličnih oglasa i zatvorenih vrata privatnih stanova i mračnih hotela sobe.
“Prosečna prostitutka u Srbiji je mlada osoba, nižeg obrazovanja, , vrlo često interno raseljena osoba i izbeglica, često romske nacionalnosti, kojoj su uskraćena prava i koja živi bez ličnih dokumenata”, kaže Nebojša Đurasović iz novosadske organizacije Prevent.
Procene o broju seksualnih radnica i radnika u Srbiji postoje na nacionalnom nivou, u sklopu epidemiološkog praćenja i podrške, navode iz JAZAS-a, organizacije koja najduže u zemlji pomaže ovoj zajednici. JAZAS je na godišnjem nivou u kontaktu sa oko 300 seksualnih radnica – žena i transrodnih osoba, koje rade na ulici, u zatvorenom prostoru ili kombinujući ova dva modela.
Do povlačenja s ulice u zatvorene i manje sigurne prostore dogodilo se posle 2016. godine, kada je donesen novi Zakon o javnom redu i miru, koji sada uključuje kažnjavanje i klijenta i pružatelja usluge te uvodi novu mogućnost da prostitutke plaćaju novčanu kaznu umesto zatvora. No te organizacije procenjuju da su promene dodatno otežale i ugrozile položaj i sigurnost seksualnih radnica.
Izmenama koje se tiču prostitucije iz 2016. povećana je zatvorska kazna za "prostituciju" sa 30 na 60 dana, dok se novčana kazna kreće od 50.000 do 150.000 dinara. Mnoge seksualne radnice nemaju novaca za plaćanje kazni, pa biraju zatvor ili povratak na ulicu ili privatne oglase kako bi zaradile novac za otplatu kazni.
To je dovelo do povlačenja seksualnih radnica na manje sigurna, nedostupnija mesta pružanja usluga – zbog čega su posebno izložene potencijalnom nasilju klijenata i drugih, kažu i u JAZAS-u i u Preventu.
Ovo su neke od jezivih ispovesti seksualnih radnica:
‘Zvao me čovek da dođem u hotel. Sela sam u taksi i razmišljala kako je čudno da me neko zove u četiri ujutro na posao. Došla sam, javila se jednoj poznatoj ženi na recepciji i otišala u sobu. Tamo nije bio jedan čovek, čula sam glasove. Rekla sam: "Šta je ovo?!" i krenula da odem. On me je uhvatio za ruku i pozvao ostale. Iz kupatila su izašla dva čoveka, krupni, ćelavi, odvratnih lica. Smejali su mi se.
"E da znaš što te sad čeka!" rekao je. Naravno, protiv njih nisam imala šanse. Ređali su se na meni, nekoliko puta, vukli me po podu. Tepih mi je grebao lice. Jedan je uzeo pivo od dve litre i stavio kondom na bocu. Hteo je da me siluje tom ogromnom plastičnom flašom".
‘Jedan policajac stalno dolazi. Moram da uradim sve što mi kaže. Psuje me, tera me s puta. Čak i kad ne znam šta pita, moram da mu odgovorim. A kad kažem, još me ošamari "jer sam to zaslužila". Vodi me u stanicu kad god hoće, iako ništa nisam uradila. Misli da mi je mesto u zatvoru. Kaže da sam ružna, prljava, da ne razume da se neko može sek..ti sa mnom. A neke njegove kolege mi se rado javljaju za sex. Nekad plate, nekad ne. Ima tako tešku ruku... Nikad ga nisam prijavila. Jednu ženu koja je rekla da će ga prijaviti, on je toliko pretukao da danas hoda na štakama. Sada više ne radi u policiji, ali sveedno se bojim da se ne vrati.‘
‘Došla sam iz mesta blizu Beograda da radim ovde. Nisam smela tamo, bojala sam se da će moji saznati. Znam da nemaju dovoljno novca za sebe, a ne još i za mene i moju sestru koja je tek upisala fakultet. Misle da radim u butiku, ko bi mogao me razumeo da zapravo prodajem seksualne usluge, osim mojih koleginica i nekih ljudi koji nam u tome pomažu. Kad žele da me vide, ja odem do njih. Ovde je riskantno, neko bi mogao nešto da dobaci. Možda nisam u pravu, možda bi me moji razumeli, ali ne želim da oni nose teret koji nosi ovaj posao. Dovoljno je što ja živim sa tim. Želim da barem moja sestra ima lepu mladost, da može da putuje, izlazi, da može da kupuje knjige. Uskoro ću sakupiti novac za svoj posao. Planiram da otvorim butik i zaposlim prijateljicu sa kojim radim ovde. Jedva čekam taj dan.‘
Brojne programe pomoći seksualnim radnicima već desetljećima pruža Asocijacija za borbu protiv side - JAZAS, a trenutno kroz projekt Globalnog fonda i Ministarstva zdravlja Srbije, čiji je cilj održati nisku stopu HIV-a među ranjive skupine stanovništva.
Kurir.rs/BBC/Slobodna Dalmacija