Zašto više na protestima koje su organizovali neki opozicioni političari, tih političara nema?
Ko im je to ukrao šou?
Odgovor je: niko! Šou nikada i nije bio njihov!
Vratimo se na početak maja: manje od 24 sata nakon drugog masovnog ubistva u Srbiji zaredom, deo srpske opozicije zakazao je protest "protiv nasilja" i formulisao zahteve vlastima.
Nikada pre Demokratska stranka, Narodna stranka, Zeleno levi front / Ne davimo Beograd, stranka Zajedno i Stranka slobode i pravde / Pokret slobodnih građana / Sindikat Sloga / Pokret za preokret – Ujedinjeni - potpisnici poziva na protest i liste zahteva, nisu ispoljili ovakvu brzinu reagovanja na aktuelne probleme, ni pojedinačno, a još manje zajedno. Štaviše, nikada u ovom sastavu nisu ni nastupili zajedno, i bilo je jasno da ih je okupio neko odozgo. I površan pregled zahteva bio je dovoljan da se, praćenjem traga novca, odnosno analizom koja je pokazala ko bi od njihovog prihvatanja imao korist, ustanovi da je mastermajnd ovih okupljanja Dragan Šolak.
Jer, suština tih zahteva, umotana u oblandu opštih mesta o odgovornosti bila je osvajanje prostora za Šolakove televizije N1 i Nova S i tabloid Nova. Rasprava u Skupštini i ostavke u vladi bile su dimna zavesa iza koje je smenom REM, ukidanjem Pinka i Hepija i gašenjem štampanih medija trebalo da se izvrši preraspodela poslova u biznisu sa medijima.
Da se razumemo: tuga, ljutnja, osećaj sveukupne poraženosti i strah u srpskom društvu, izazvani masakrima u "Ribnikaru" i mladenovačkim selima, duboki su i iskreni. To pokazuje i odziv ljudi na prvi poziv da se izlaskom na ulice pokaže protivljenje nasilju. Šolak i pomenute stranke pokušali su da u letu zgrabe priliku i ta osećanja građana kapitalizuju – stranke kroz nove pristalice, medijski tajkun kroz profit koji bi boljim pozicioniranjem ostvarili njegovi mediji, i na duže staze, kroz uticaj koji bi tako stekao. Ali, dva naredna mitinga pokazla su potpunu nesposobnost političara: u želji da se istaknu i preuzmu upravljanje nad masama, oni su iskakali iz zajedničkog okvira i radikalnim idejama stvarali konfuziju. Tako smo imali naprasno donete odluke da se protesti nastave do ispunjenja zahteva, rasprave oko trase, trvenja oko prava na obraćanje demonstarntima…
Ishod smo videli juče: Šolak ih je prosto pomeo sa scene, i na binu i na čelo protesta doveo voditelje sa svoje televizije. Honorarce Mariniku Tepić, Radomira Lazovića, Miroslava Aleksića, Srđana Milivojevića, zamenio je svojim stalno zaposlenim radnicima, Zoranom Kesićem i Ivanom Ivanovićem. Šolakovi glasnogovornici, razumljivo, zalagali su se se za ispunjenje zahteva koji su Šolaku važni. Njihov je nastup bio uigran, mora da ih je gazda više puta lično presllišavao pre nego što ih je poslao pred Skupštinu...
Niko se od nominalnih začetnika protesta, političara iz prvog i drugog stranačkog ešelona, nije pobunio. Niko reč nije kazao što iz mase na bini mora da gleda Ivana Ivanovića, voditelja šou-programa u kojem se iz nedelje u nedelju širi govor mržnje. Pisali smo juče o svim nacionalističkim, rasističkim i mizoginim Ivanovićevim ispadima, kao i o nasilničkom ponašanju na društvenim mrežama prema jednoj novinarki, zbog čega je Udruženje novinara Srbije i zvanično reagovalo. Dovođenje takve osobe na čelo protesta „Srbija protiv nasilja“ samo pokazuje nezadovoljstvo Dragana Šolaka dosadašnjim „izvođačima radova“, njegovu odlučnost da konce potpuno uzme u svoje ruke, i njegov prezir prema desetinama hiljada ljudi koji su do sada učestvovali u protestima.
Osnovno je pravo svakog građanina da iskaže svoje nezadovoljstvo stanjem u društvu, makar u svom viđenju stvari bio u manjini. Obaveza je države da mu omogući da to učini neometamo, na način dostojanstven za njega i bezbedan za druge. U Srbiji, izloženoj pritiscima iz sveta zbog Kosova i njenog nezavisnog stava prema ratu u Ukrajini, dok privreda trpi sve posledice globalne ekonomske krize, razloga za građansko nezadovoljstvo svakako ne manjka. Ali baš postupci kao što je Šolakov, koji građansko nezadovoljstvo zloupotrebljava za ostvarenje svojih poslovnih ciljeva, parališu sve snage u društvu i onemogućavaju izlazak iz problema.
Upravo ova složenost međunarodnog položaja Srbije Šolakovom nastojanju da u svojim medijima kompromituje MUP i BIA, odnosno bezbednosni sektor države, daje novu težinu. I objašnjava kako je lako našao neke saveznike u svetu, kojima slaba Srbija takođe veoma odgovara.
Ali njegovi interesi suprotni su interesima građana. Pre ili kasnije, oni će postati svesni toga, i tada ćemo biti svedoci onoga što smo na političkoj sceni Srbije već viđali: protesti jenjavaju, njihova energija se gasi, a u konačnici se ukupna količina apatije povećava.
Svestan je toga i Dragan Šolak.
Zato je sa klupe na kojoj drži svoje rezervne igrače, na zagrevanje poslao Dragana Đilasa. Istini za volju, taj nikad do sada nije uspeo da preokrene rezultat, ali igra(nka) se nastavlja...
(Kurir.rs)