FAMOZNO SVETISLAV BASARA: POSTPOSTPROTESTUM
Proteče bez žrtava u ljudstvu i materijalu još jedan Protest protiv nasilja, sa samo jednim ranjenim i ispendrečenim N. N. strancem, koji se - verovatno samo zato što je stranac - zamerio tzv. Narodnim patrolama.
Pozitivna energija protesta je još tu, masovnost je takođe još tu, ono što je nedostajalo - i što će najverovatnije nastaviti da nedostaje - jeste politička forma. Ali politička forma je oduvek deficitarna roba na srpskoj histeričnoj političkoj sceni (svih boja).
Odsustvo političke forme je, kao i toliko puta do sada, zabašureno deža vi govorancijama kulturno-umetničkih radnika i žalopojkama žrtava režima, dok su se na televizoru N1 - koji je direktno prenosio proteste - ređali antirežimski usual suspectsi, koji su - ko božemeprosti u filmu „Shining“ - isijavali optimizam.
Glavni performans protesta - koja li se samo majka opozicione invencije toga setila - bio je masovno ostavljanje poruka adresiranih na Vučića pred ćepenak Prezidencijalnog Čardaka. Siguran sam da će ih radnici Gradske čistoće pažljivo pročitati, a da su majke opozicione invencije pročitale neku od mojih kolumni, mogle se su obavestiti da smisao politike - pod A - nije ostavljanje umetničkih dojmova, to je pod C, nego postizanje nekog stvarnog efekta.
Ovoga puta nisam imao živaca da se simultano prebacujem na RTS i Pink, tako da nisam u stanju da vam podastrem utiske o utiscima tamošnjih divnih stvorenja i usual suspectsa, ali siguran sam da je krle22 imao štošta mudro da kaže.
Čisto, međutim, sumnjam da je krle 22 rekao išta što već 100x nije rekao, kao što ni N jediničini komentatori nisu rekli ništa što isto toliko puta nisu rekli, što će reći da na Pinku - opravdano odsutan - nisam čuo krleta 22 i kompaniju kako n-ti put mantraju da Vučić je garant stabilnosti, prosperiteta, teritorijalnih integriteta i suvereniteta, dočim sam na N jedinici - na kojoj sam iz profesionalnog mazohizma bio prisutan - video i čuo usual suspectse kako mantraju da je Vučić kriv za sve i da je izvor svih zala pod srpskom kapom nebeskom.
Što će reći da će protesti i kontraprotesti, po svemu sudeći, biti još jedno masovno džaba krečenje, a da je izvesno (verovatnoća 99%) da od nekog novog društvenog dogovora i prevladavanja bipolarnog poremećaja ni ovoga puta neće biti ništa. Srbija je još uvek u onim metaforičnim De Mestrovim kolima koja tandrču niz strminu i koja se nikada ne zaustavljaju na polovini strmopizda, nego tek kad se olupaju u provaliji.
Ima tome više od pet godina otkako sam - takođe povodom nekih protesta - opoziciji „poručio“ da se džaba satire u pokušajima da sruši režim jurišima na Zimski dvorac iz prostog razloga što se ovde više nema šta srušiti.
Sve je srušeno, sva su vrata pozatvarana guzicama. Možda bi se na ruševinama nešto moglo izgraditi, ali zasad - a možda i zauvek - nema famozne političke volje.