LIČILO JE NA PRIZORE IZ HOROR-FILMOVA Stotine devojaka u Meksiku je PADALO U NESVEST po školama, uz ISTE SIMPTOME
Šta je prouzrokovalo da se stotine devojaka u Meksiku onesvesti u gradovima koji su udaljeni stotinama kilometara? Scene u septembru 2022. u nekoliko meksičkih škola ličile su na scene iz serije o nerazjašnjenim misterijama: dvanaestogodišnja tinejdžerka Esmeralda ulazi u toalet škole u Tapakuli. Njena drugarica ulazi iza nje. Obe su se onesveste. Za sat vremena još devet devojčica i jedan dečak srušili su se u učionicama ili u školskom dvorištu. Dvadeset i dvoje drugih učenika su prijavili neobične simptome; mučnina i povraćanje. Na sve strane ležala su bolesna deca. Neki su se, poput Esmeralde, grčili na zemlji. Sledećeg dana svi su se oporavili.
Posle dve nedelje u srednjoj školi u Bočihilu, oko 200 kilometara od Tapačule, onesvestilo se 68 dece. Veći broj je osetio mučninu i povraćanje. Četiri dana kasnije, još jedan incident u Tapačuali, gde se 18 devojaka onesvestilo. Esmeraldi je ponovo pozlilo kada je ušla u ženski toalet, ovoga puta je osetila neobičan miris, poput paljevine. Počela je da joj se vrti u glavi, učinilo joj se da vidi krv. Pobegla je na otvoreno. Škola je zatvorena, počela je velika istraga.
U naredna dva meseca, Meksikanci su pratili nove misteriozne nesvestice i napade mučnine u šest različitih srednjih škola. Zabeleženo je ukupno 227 slučajeva. Svi su se oporavili, nekoliko učenika je bilo malo duže bolesno; najviše nekoliko nedelja. Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador redovno je izveštavao o velikoj istrazi na dnevnim konferencijama za štampu. Od septembra prošle godine razvijeno je nekoliko teorija o tome šta stoji iza masovne nesvestice u meksičkim srednjim školama udaljenim stotinama kilometara.
Školska uprava i istražitelji u Tapačuali prvo su posumnjali na drogu. Uradili su temeljnu pretragu. Nisu našli nikakve opijate. S obzirom da je Esmeralda prijavila miris nagorenog lišća, sumnjali su na marihuanu. Svi Esmeraldini testovi na razne opijate bili su negativni. Neki učenici su u školskom toaletu videli prah boje senfa. Jedna od devojaka ispričala je kako se oseća kao da joj mravi šetaju oko usta. Istražitelji su se pitali da li je u pitanju kokain. Sumnje su pale i na školske sendviče, kese sa hranom... Toksikološki nalazi nisu ništa otkrili, pa su lekari zaključili da je reč o kolektivnom napadu panike. Veliki broj učenika testiran je na različite droge - marihuanu, kokain, razne opijate, metamfetamin, amfetamin... jer roditelji nisu mogli da dođu do boljeg objašnjenja zdravstvenih problema devojčica. Rezultati testova nisu ustanovili vezu između droge i misteriozne nesvestice.
Na društvenim mrežama i u medijima pojavilo se nekoliko teorija: udisanje dima ili neke isparenja, trovanje veštačkim đubrivom, retka bakterijska infekcija, a ugledni El Pais uveo je „nepoznatu supstancu” koja se „možda krije u izvorima vode” u priča. Deo medija posumnjao je na curenje gasa. Vremenom se fokus vratio na drogu i zastrašujuću ulogu meksičkih narko kartela. Hipoteza o zločinima narko-kartela zasnovana je na prvim slučajevima iz Čijapasa, regiona gde je šverc veoma intenzivan. Istražitelji su tada obavestili Bočilu da traže čoveka sa velikom tetovažom koji je viđen u blizini škole neposredno pre incidenta. Jedan istaknuti pravnik je predložio teoriju da su nesvestica i mučnina rezultat ritualne inicijacije u narko kartel ili bandu.
Devojke koje su pale u nesvest, uključujući Esmeraldu, odjednom su tretirane kao delikventi. Teorije i glasine su se množile, čvrsti zaključci i dalje nisu stizali. Počelo je kolektivno ispitivanje devojaka koje su pale u nesvest. Pregled je obavio psiholog, a deci su uzeti otisci prstiju. Ispitivan je i mogući vazdušni prenos. „Najjači dokaz“ u Bočilu bila je činjenica da su četiri bila pozitivna na kokain, ali to nije objasnilo šta se desilo sa ostalih 64 koji su bili negativni.
Racionalno objašnjenje epidemiologa
Čovek koji je ponudio racionalno objašnjenje bio je meksički epidemiolog Karlos Alberto Pantoja Melendez, koji je prvi rušio teoriju po teoriju: ubedljiva većina studenata bila je negativna za lekove, ideje o streptokoku sa obližnjih farmi, toplotnim udarima i slično su se pokazale nelogičnim. Nije bilo dokaza o oralnom gutanju toksina. Jedini preostali logičan zaključak bio je – masovna histerija ili masovna psihička bolest. Karlos Alberto Pantoja godinama prikuplja dokaze o masovnim psihičkim oboljenjima; napravio je bazu podataka sa 3.500 primera, od kojih neki potiču iz srednjeg veka. Napisao je 60 naučnih radova na temu masovne histerije. Na kraju su Pantojinu tezu potvrdili i drugi stručnjaci, poput Sajmona Veslija – profesora sa Kings koledža u Londonu.
Insajder donosi dugu priču o neobičnim slučajevima nesvestice u Meksiku, koju zaključuju tezom o fenomenu širenja psihičkih tegoba sa zastrašujućim simptomima: „Masovna histerija je retka psihološka pojava u kojoj jedna osoba pokazuje neočekivano ponašanje kao što je nesvestica, vrištanje ili trzanje, a zatim drugi u blizini osobe nehotice repliciraju simptome. Epidemije mogu trajati nekoliko sati ili meseci, a posebno se javljaju u sredinama sa strogom hijerarhijom i gde ljudi provode mnogo vremena zajedno, kao što su radna mesta, verski centri i škole. Iako je često zarazno između ljudi koji su emotivno bliski, kao što je Diana kada vidi Esmeraldu kako se onesvesti, a zatim se onesvesti, može se proširiti i između ljudi u istom prostoru koji se ne poznaju.
U Švedskoj su, na primer, zabeleženi brojni slučajevi dece izbeglica sa sindromom rezignacije. 2011. godine u Njujorku je veliki broj učenika počeo nekontrolisano da se trza i govori nepovezano. Od 2016. do 2018. godine, studente u Nepalu su zahvatili masovni napadi plača i vike. Godine 1962. više od 1.000 dece u Tanzaniji mesecima nije moglo da prestane da se smeje.
Epidemiolozi su otkrili da su studenti u različitim delovima Meksika preko grupa na društvenim mrežama imali informacije o prvim incidentima. Pantoja Melendez ocenjuje da je uspeo da zabeleži prvi slučaj masovne histerije koja se proširila internetom, a za svoju tezu dobio je podršku i drugih naučnika, poput dr Roberta Bartolomeja, profesora psihologije sa Univerziteta u Oklandu. On je naveo da je primopredaja učenika putem aplikacija društvenih mreža ili VhatsApp poruka uzrok pada u nesvest devojčica u Meksiku i da je to očigledna replikacija simptoma.
(Kurir.rs/Jutarnji list)