Zvaničnici NATO-a u trci su sa vremenom kako bi izbegli neprijatnost da, na njihovu inicijativu, Švedska ne uđe u alijansu do 11. jula. I Švedska i Finska prošlog maja su izrazile želju da se pridruže NATO alijansi.
To je došlo samo nekoliko nedelja nakon što je Rusija pokrenula svoju, ničim izazvanu, invaziju na Ukrajinu. Finska je postala članica u aprilu ove godine, udvostručivši time granicu alijanse sa Rusijom, ali pristupanje Švedske trenutno je blokirano.
Šta je „kočnica“ za Švedsku?
Problem je Turska, strateški važna članica NATO-a zbog svog geografskog položaja i na Bliskom istoku i u Evropi, i druga po veličini vojna sila alijanse. Ona blokira pristupanje Švedske iz više razloga.
Ono što je najvažnije, ta nacija tvrdi da Švedska dozvoljava pripadnicima priznatih kurdskih terorističkih grupa da deluju u Švedskoj, pre svega militantne Kurdistanske radničke partije (PKK). Švedska je ranije ove godine promenila svoje zakone po pitanju terorizma, navodeći da je zločin biti deo tih grupa, iako je još uvek nejasno da li je to dovoljno za Ankaru.
Turska takođe tvrdi da je švedska vlada bila saučesnik u protestima krajnje desnice u kojima su spaljivane kopije Kurana ispred turske ambasade u Stokholmu. Nedavno je Turska rekla da želi da Švedska reaguje nakon što su švedski poslanici postavljali zastavu PKK na zgradu parlamenta u Stokholmu u znak protesta zbog reizbora turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na nedavnim izborima. Portparol švedskog parlamenta je priznao da su ljudi postavljali slike na bočne strane zgrade, ali nisu imali konkretne dokaze o tome ko je odgovoran.
Najveća zabrinutost je ipak zbog toga što je Erdogan voljan da sebe predstavi kao Putinovog prijatelja. Neposredno pre nego što je ponovo izabran, Erdogan je rekao kako on i Putin imaju „poseban odnos“.
Zvaničnici NATO-a i ljudi u švedskoj vladi zabrinuti su da bi propuštanje roka 11. jula, datuma njegovog sledećeg zvaničnog samita u Litvaniji, poslalo opasnu poruku protivnicima alijanse. To uključuje Rusiju, Severnu Koreju i Kinu.
„Ako se propusti ta prilika, to govori ljudima poput Putina da postoji slaba karika u zapadnom savezu. To im daje vremena i prostora da izazovu probleme“, kazao je diplomata NATO-a.
Jedan istočnoevropski diplomata rekao je da, pored „ohrabrivanja neprijatelja“ NATO-a, svako odlaganje daje podsticaj Erdoganu da ima „moć nad alijansom. On će iskoristiti svaki trenutak da iscedi svaku kap iz ove situacije i namestiće takvu situaciju Švedskoj da ispadne da je talac sopstvenih antiterorističkih zakona“.
Zvaničnici većine država NATO-a su optimisti po pitanju toga da se dogovor o pristupu Švedske postigne pre jula, ali su svesni da cele situacije.
Više zvaničnika ukazuje na način na koji je Erdogan postigao dogovor sa Evropskom unijom prema kojem je Turskoj predato šest milijardi evra u zamenu da Turska ugosti sirijske izbeglice koje su bile na putu ka Evropi. To je bio „kec u rukavu“, jer je Erdogan znao da je mogao da pusti da izbeglice „preplave“ Evropu.
Dogovor „zlata vredan“
Šta bi saveznici iz NATO mogli da daju Erdoganu kako bi se turski lider predomislio po pitanju Švedske?
Za početak, Turska želi da američki Kongres odobri kupovinu američkih borbenih aviona F-16. Dok američki zvaničnici ne žele da o tome pričaju, zvaničnici kažu da iza kulisa postoji očigledan dogovor koji treba da se uradi.
Diplomate su takođe dobro svesne da je turska ekonomija u teškom stanju, sa naglom inflacijom i kolapsom vrednosti njene valute u odnosu na dolar.
Iako postoji prostor za postizanje dogovora, a saveznici koji se zalažu za pridruživanje Švedske imaju osnovu, postoji nekoliko pitanja.
Prvo je Erdoganova nepredvidljivost. Nedeljni izbori bili su najbliži gubitku vlasti u poslednjih 20 godina, ali izbore je ipak dobio.
Drugo je da Turska nije jedina – Mađarska se takođe protivi ulasku Švedske u NATO.
Ova dva pitanja na nekom nivou su u međusobnoj interakciji: ako Erdogan prihvati švedske zakone o borbi protiv terorizma kao dovoljne, samo da bi Mađarska blokirala celu stvar rizikuje da on izgleda kao slabić.
Sa druge strane, prošvedski saveznici, Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, verovatno dve najuticajnije članice NATO-a, ujediniće snage 11. jula i privatno su uverile Švedsku da je njen ulazak u NATO njihov prioritet, bez obzira šta Turska uradi.
Ulazak Švedske u NATO bio bi poslednja na dugoj listi dobrih vesti za alijansu otkako je Rusija napala Ukrajinu. Zvaničnici su iznenađeni nivoom jedinstva u alijansi od početka rata i oduševljeni su obnovljenim obećanjima o jačanju alijanse.
Rusija je započela svoj rat delom i zbog širenja NATO-a, poteza koji ne pokazuje znake usporavanja, a Ukrajina sada takođe želi da se pridruži alijansi. Čak se i Japanci okreću ka NATO-u, a ministar spoljnih poslova te zemlje rekao je ranije ovog meseca da je u pregovorima o otvaranju prve kancelarije za vezu NATO-a u Aziji.
Kurir.rs/Nova