Robert P. Hansen, bivši FBI agent koji je špijunirao za Moskvu više od dve decenije tokom i posle Hladnog rata, u jednom najvećih špijunskih skandala u američkoj istoriji, pronađen je mrtav u svojoj zatvorskoj ćeliji u Koloradu u ponedeljak, saopštile su federalne vlasti.
Federalni zavod za zatvore je u saopštenju naveo da je Hansen pronađen bez svesti nešto pre 7 sati ujutru u zatvoru Sjedinjenih Država u Firenci, gde je služio doživotnu kaznu. On je kasnije proglašen mrtvim, a uzrok smrti još nije poznat.
Najozglašenji špijunski skandal
Slučaj Hansena smatran je jednim od najozloglašenijih špijunskih skandala njegove generacije, šokirajući FBI vođe i druge vladine službenike kada su saznali da je neko od njihovih ljudi tolike godine nekažnjeno davao informacije drugoj strani. Do danas, FBI ga opisuje kao „najštetnijeg špijuna u istoriji biroa“.
U zamenu za 1,4 miliona dolara u gotovini, bankarskim fondovima i dijamantima, Hansen je Moskvi preneo bujicu tajni, uključujući i onu koja je otkrila da je vlada Sjedinjenih Država iskopala tunel ispod sovjetske ambasade u Vašingtonu kako bi prisluškivala diplomatske i druge komunikacije. Takođe je obavestio Moskvu o tri KGB oficira koji su tajno špijunirali za Sjedinjene Države, od kojih su dvojica kasnije pogubljena, prenosi Njujork tajms.
„Veličina Hansenovih zločina ne može se proceniti. Oni će dugo biti zapamćeni kao najneverovatnija izdaja poverenja u istoriji SAD“, rekao je Paul J. MekNulti, koji je bio američki tužilac reagujući na izveštaje o njegovoj smrti.
Hapšenje Hansena 2001. godine nakratko je prekinulo odnose između Sjedinjenih Država i Rusije u vreme kada su dva bivša neprijatelja pokušavala da izgrade prijateljske veze nakon raspada Sovjetskog Saveza. Tadašnji američki predsednik Džordž Buš proterao je oko 50 ruskih diplomata, a predsednik Rusije Vladimir Putin je uzvratio proterivanjem 50 američkih diplomata. Ali obe strane su bile odlučne da tu stvar okončaju i ne dozvole da to rezultira trajnijim razdorom.
Otkriće špijunaže Hansena osramotilo je FBI, a rezultiralo je izmenama bezbednosnih procedura. On je nakon hapšenja rekao istražiteljima da je obezbeđenje u birou bilo toliko slabo da je to predstavljalo „krivični nemar“. Rekao je da je jednostavno dobiti pristup poverljivom materijalu na službenim računarima uz samo rutinska bezbednosna odobrenja.
„Svaki službenik u birou bi mogao da smisli stvari o tom sistemu. Kriminalno je ono što je izloženo“, rekao je Hansen, prema izveštaju Ministarstva pravde o njegovom slučaju iz 2002.
Hansen se izjasnio krivim po 15 tačaka optužnice za špijunažu i zaveru radi izbegavanja smrtne kazne i izrazio je kajanje zbog svoje izdaje.
„Stidim se zbog toga“, rekao je on tokom saslušanja 2002. na kojem je osuđen na doživotni zatvor bez uslovnog otpusta.
Od 17. jula 2002. godine, Hansen je bio u pritvoru u Firenci, objektu koji se smatra najbezbednijim zatvorom u federalnom sistemu i koji se poslednjih godina koristi za smeštaj osuđenih terorista. Tamošnji zatvorenici se obično drže u samicama 23 sata dnevno.
FBI karijera i špijuniranje za Ruse
Hansen se pridružio FBI 1976. kao specijalni agent i nastavio da obavlja nekoliko kontraobaveštajnih funkcija koje su mu davale pristup poverljivim informacijama. Počeo je da špijunira za Sovjetski Savez tri godine nakon što se pridružio birou, kada je raspoređen u kontraobaveštajnu jedinicu u Njujorku, tako što je ušao u njujorške kancelarije Amtorga, sovjetske trgovinske organizacije za koju se znalo da je paravan vojne obaveštajne agencije SSSR-a.
Prestao je da špijunira nekoliko godina počevši od 1980. godine, nakon što ga je njegova supruga Boni zatekla u podrumu njihove kuće u okrugu Vestčester, Njujork, i brzo je pokušao da prikrije svoje papire. Ispovedio se njoj i svešteniku koji je bio povezan sa Opus Dei, konzervativnom katoličkom organizacijom kojoj je par pripadao.
Međutim, 1985. je ponovo počeo da špijunira, dajući informacije KGB-u. Ovaj put je bolje prikrio tragove, koristeći šifrovane komunikacije i druge tajne metode, čak ni Rusi nikada nisu znali ko je on. Identifikujući se samo pod kodnim imenima kao što su B i Ramon Garcia, Hansen je predao osetljive informacije za koje se kaže da uključuju specifične mogućnosti prikupljanja satelitskih obaveštajnih podataka.
Ponovo je prestao da špijunira nakon raspada Sovjetskog Saveza, a zatim je ponovo nastavio 1999. Njegova izdaja je godinama prolazila ispod radara, jer je prikupio najmanje 600.000 dolara u gotovini i dijamantima od KGB-a i njenog postsovjetskog naslednika, SVR-a, koji su rekli da su za njega izdvojili još 800.000 dolara u moskovskoj banci.
Devedesetih godina, nakon hapšenja Oldriča Ejmsa, CIA agenta koji je takođe špijunirao za Ruse, FBI i CIA shvatili da neko drugi Rusiji i dalje dostavlja poverljive informacije i započeli su operaciju „Sivo odelo“, lov na nepoznatog dvostrukog agenta. Ali tek 2000. godine istražitelji su uspeli da suze potragu, kada je FBI platio je 7 miliona dolara bivšem ruskom obaveštajcu za fajl o anonimnoj krtici koji se nazivao B — fajl koji je uključivao audio snimak sa glasom Hansena, uz pomoć kog su dva FBI analitičara pronašla krticu.
Koristeći otiske prstiju, FBI potvrdio da je krtica Hansen i pratio ga je mesecima, čak ga je unapredio da bi ga bolje pratio.
Hansen je počeo da radi u novoj kancelariji koja je imala skrivene kamere i mikrofone – u sedištu FBI-ja u januaru 2001. godine. Mesec dana kasnije, 300 ljudi je bilo uključeno u istragu o njemu.
U februaru 2001. godine, agenti su ga uhapsili u Fokstone Parku u predgrađu Vašingtona, nekoliko blokova od njegove kuće, nakon što je ostavio poverljiva dokumenta u kesi za smeće na „mrtvoj kapi” za svoje ruske poslodavce ispod drvenog pešačkog mosta.
Činilo se da Hanssen nije iznenađen što je konačno uhvaćen.
„Šta ti je trebalo toliko dugo?“, navodno je pitao kada je uhapšen.
Kurir.rs/Nova