FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Piramidalna politika
Svi ste čuli za piramidalnu štednju (šemu). Stariji među vama još (po zlu) - manjina i po dobru - pamte gazda Jezdu i jednu od mnogih srpskih majki Dafinu, koji su obećavali bogaćenje preko noći i mamili naivčine da ulažu (poslednje) pare, da bi na kraju - koji je vrlo brzo usledio - nakupljenu lovu podelili s pajtašima iz Duboke Čaršije, a ulagače opelješili do gole kože.
Da li mi je bilo žao sirotinje raje koju je piramidalna štednja dodatno osiromašila? Ne nešto naročito. Jer pazite: svi koji veruju u leb bez motike, bogaćenje preko noći i koji ulože vrapca u ruci zarad goluba na grani zaslužuju sve što ih snađe. Te svate - a legion im je bilo ime - nisu upropastili Jezda i Dafina, nego njihova pohlepa.
Piramidalne štednje/šeme uspevaju uglavnom u državama koje vode piramidalne politike. Ako dosad niste čuli za taj pojam, nemojte se osećati neobavešteno i neobrazovano, niste ga mogli čuti jer sam ga danas lansirao, poučen gorkim istorijskim iskustvom. Kao i piramidalna štednja, i piramidalne politike se zasnivaju na pohlepi za blagobitijem smeštenim u neodređenu budućnost, do koga se zasigurno stiže ukoliko uložimo dosta vremena i strpljenja. Ekstreman primer piramidalne politike je komunizam, koji nikada ne bi imao prođu da široke narodne mase nisu poverovale u nemoguće - u „besklasno društvo u kome svi rade koliko mogu, a imaju koliko im treba“.
Šta je vremena, truda, para (krvi i glava) uloženo u stvaranje besklasne države, ne treba ni govoriti, a kakav je rezultat bio. Kao i u slučaju Jezdine i Dafinine piramidalne štednje. Tanak sloj takozvanih rukovodilaca je vaistinu živeo u besklasnom društvu u kome su radili koliko su mogli, a imali šta god su hteli, dočim su ulagači - iliti u komunističkom žargonu „radni ljudi“ - ostali kratkih rukava. Na kraju se komunističko carstvije srušilo kao i Jezdino i Dafinino.
Nakon propasti carstvija komunističkog, neke ekskomunističke države su digle ruke od piramidalne šeme i prionule na racionalno poslovanje, dočim su Rusija i Srbija ostale verne proverenom modelu Ostapa Bendera - „ideje naše, benzin vaš“. Ruska piramida se trenutno oburvava, srpska se pokazala kao otpornija, ali i njoj se bliži oburvavanje. Problem je što se nikad ne može oburvati od kraja.
Kako onomad apsolvirasmo, u Srbiji je sve već oburvano. Piramidalnost srpske politike se ogleda u piramidalnom personalizmu, inače nesvojstvenom srpskom kolektivističkom društvu, u kom se sve nade u budućnost ulažu u jednu ličnost - poneko od tog ulaganja dobije sendvič, poneko „ferari“ - ali u kom u konačnom zbiru svi gube. Nemojmo zaboraviti da ni Jezda ni Dafina nisu u konačnici najsjajnije prošli.